Света архијерејска Литургија у Маркушици

У Недељу 20. по Духовима, 7. новембра 2021. године, када Црква слави Свете мученике Маркијана и Мартирија, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Маркушици.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Добривоје Филиповић, парох у пензији и јереј Бранислав Михајловић, сабрат манастира Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини.

У својој беседи Епископ Херувим се обратио сабранима:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе, нека свима буде на здравље и на спасење данашња Света Литургија овде у Маркушици. Хвала Богу, Света Литургија нас је сабрала у радости Христовој, у љубави и нади Христовој. Радост, љубав и нада су основне хришћанске врлине које нас уче да, у овоме свету пуном искушења, можемо сигурно да пловимо јер је нас на крају свега чека неизмерна Божја љубав и Царство Небеско.
Данашње Свето Јеванђеље нас учи о Васкрсењу. Увек се враћамо на Тајну Васкрсења јер да нема Васкрсења које нам открива Тајну Живота све би постало таштина и ништавило. Тајна Васкрсења усмерава нас ка Царству Небеском, ка вечној Литургији и пуноћи живота у Христу. Све што чинимо овде на земљи, што се сабирамо и учествујемо у Светој Литургији, све је то вежба у духовном животу да бисмо се припремили за вечне дарове и вечни загрљај са Христом. Зато ми хришћани нисмо безнадежни и неверни, нити живимо у таштини. Живимо у пуноћи светлости, у пуноћи љубави и наде. Вера нам отвара димензију како бисмо могли видети и осетити тајне којима се преображавамо. Љубав нас враћа у димензију да разумемо једни друге, да разумемо да је све око нас по вољи и промислу Божјем. Једино кроз љубав све то можемо да схватимо. Све несугласице и сваку замерку коју човек може имати на уму може се превазићи кроз љубав. Уколико човек живи искључиво у мржњи, а његово срце је омеђено мржњом, не може да схвати димензију Божанске љубави. Ако нас Бог воли на начин на који нас воли, а воли нас вечном љубављу, без обзира на нашу палост и грешност увек нас позива да се покајемо и задобијемо покајнички лик. Задобијањем покајничког лика ми заправо задобијамо лик Христов и пловимо ка Тајни вечности. Све то нас усмерава ка вечном животу и даје нам наду да без обзира на искушења и све што нас окружује ништа није изгубљено. Имамо наду, чврсту веру у Христа, Свету Литургију – лек бесмртности који примамо кроз Свету Тајну Причешћа. То је најбољи лек и најлепше пиће које човек може да прими у своју душу и своје тело. Човек то чини да би своју душу и тело преобразио и отворио за Христа, као што нас и данашње Свето Јеванђеље учи о Тајни Васкрсења.
Христос је и пре свог Васкрсења чинио чуда, лечио је болесне и васкрсавао мртве да би потврдио зашто је наш Спаситељ и зашто је дошао у овај свет. Наравно да то људски ум није то могао да разуме, него је у њему видео цара који је требао да влада овим светом. Да влада, не на начин на који влада Бог, него да буде олигарх овога света и да манипулише са свим и свачим. Као што данас многи чине. Бог нема такву власт, него нас љуби и воли, показује нам пут којим треба да идемо – пут преображења, пут ка гори Таворској. Бог то од нас тражи, то је потврђено и кроз речи Јеванђеља. Васкрсење јесте Тајна над тајнама која нам отвара праг вечнога живота. Када у овоме свету дођемо до једнога прага и своје очи затворимо, када Бог буде благоизволео тада човек доживи своју смрт. Свети оци кажу да човек доживљава смрт када је у свом највећем подвигу, када смо највише пред Богом учинили Бог узима душу и води је у Царство Небеско. Из тога учимо да је наше усмерење искључиво ка Царству Небеском и преображењу наше душе и тела.
Нека би Господ дао да сви живимо у Тајни Васкрсења, да осетимо радост живота у Христу и радост заједнице која је испуњена данас у нашој маркушичкој цркви. Да нас Бог увек крепи, у свим нашим искушењима, да будемо народ Јеванђеља и да идемо ка братској љубави и слози. Нека би Господ дао да будемо јединствени и да нас љубав и слога усмеравају ка Царству Небеском, а у овоземаљском животу да нас снажи. Распет смо народ, али ако смо на распећу знамо и да ћемо и васкрснути у Христу и да је наша нада сам Господ Бог. Верујем да сви у том смеру и размишљамо и да ћемо заиста на крају свих искушења изаћи као победници, народ Светога Саве и свих наших светих угодника. Живели, срећи и благословени били! Амин.