Храмовна слава у Пероју

Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас, 25. децембра, началствовао је Светом архијерејском литургијом у Храму Св. Спиридона Тримитунског у Пероју у Истри, поводом храмовне славе ове свете обитељи, уз саслужење Преосвећене господе Епископа осечкопољског и барањског Херувима и домаћина Епископа горњокарловачког Герасима, свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско приморске и епархија осечкопољске и барањске и горњокарловачке.

На крају Литургије у славу Божију и част Светог Спиридона Чудотворца, епископа тримитунског, пререзан је славски колач, а потом је Епископ горњокарловачки Герасим сабранима честитао празник и поздравио браћу архијереје који су дошли да са његовом паством подијеле ову духовну радост, истичући посебну захвалност Високопреосвећеном Митрополиту Јоаникију који је донио благослове великих светиња, благослове Светога Петра Цетињскога, Светога Василија Острошког, Светога Арсенија Сремца…

“Митрополиту није једноставно и лако, видјели смо то ових протеклих година, мјесеци, али Господ слугу свога неће оставити. Ми се молимо Господу да им да снаге, храбрости, да до краја издрже и одбране светиње и врате достојанство и Црној Гори и народу православноме у Црној Гори. Нека му Господ да изобиље снаге за све што чини, а чини и врши дјело Божије. Високопреосвећени, хвала вам на вашој жртви и љубави, на вашој подршци коју пружате нама у Епархији горњокарловачкој. Ваша посјета нама много значи”, казао је владика Герасим и заблогодарио и владици Херувиму и данашњим кумовима који су принели славске дарове светитељу и угоднику Божијем Светом Спиридону, пожељевши да им Господ подари изобиље блага и милости своје.

Честитајући празник и славу храма, мјештанима који су поријеклом из Црне Горе, Митрополит Јоаникије је казао да нас слава Светог Спиридона уводи у божићни радост. Подсјећајући да је Господ Исус Христос дошао у овај свијет, проповједао Јеванђеље, чинио многа и превелика чудеса, показујући тако силу свога божанства, али превасходно силу своје љубави према људима, Митополит је нагласио да је ту силу и благодат Господ пренио на своје слуге те да се она понајвише види на светим Божијим угодницима као што је Свети Спиридон Чудотворац.

Говорећи о житију овог светитеља који је живио у четвртом вијеку и био један од отаца Првог васељенског сабора, када је требало штитити православну вјеру од јеретика и од када имамо Симбол вјере, рекао је да су Св. Спиридона красиле велике врлине и подвизи, велика чудеса, али да се понајвише говори о његовом безграничном смирењу, а то је заправо безгранично повјерење у Бога.

“Св. Спиридон се потпуно ослонио на Господа Исуса Христа и Господ Исус Христос се настанио у његовом срцу и он је њиме помагао, тјешио, његовом мудрошћу поучавао народ, али и исцјељивао, и за вријеме свога земаљскога живота, а посебно пошто га је Господ узео Себи. Онда је почео преко његових светих моштију да излива премнога чудеса и исцјељења”, бесједио је Митрополит црногорско-приморски и са присутнима подијелио утиске и благослов са Крфа, гдје је био недавно да се поклони моштима Светог Спиридона на дан његовог молитвеног спомена по новом календару.

Доносећи благослове из Црне Горе, Светога Петра Цетињскога и Светога Василија Острошкога, Митрополит је казао да је одавно желио да види село Перој у Истри, гдје су се у вријеме Светога Василија Острошкога настанили Црногорци тражећи више слободе, више услова за живот. Црна Гора тадашња је подржавала Млетачку Републику као хришћанску земљу у борби против Турака па су се тако отвориле могућности да се дио црногорских породица насели овдје, у Истри.

“Али су дошавши овдје сачували и своје обичаје, своју културу, традицију, своју вјеру превасходно. То је било најважније, вјера је била важнија од материјалних ствари и од неких привилегија, и види се то како су вјеру чували”, казао је Митрополит и у прилог томе навео чињеницу да 100 година овдје нијесу имали свога храма, али су свештеници обављали службе и по кућама како би сачували свету православну вјеру, да би сачували своје памћење, да би сачували част и образ својих предака и да би сачували тај спомен на своје поријекло.

Наглашавајући да је ово Хрватска и да треба поштовати државу у којој живе, Високопреосвећени је рекао да је добро да чувају своју православну вјеру:

“То је најбоље и за вас, али увејерен сам да је то најбоље и за државу, да тиме показује да има ширине према свим вјерама, посебно према православној вјери која је заправо најближа католичкој. Ми смо браћа, али смо се мало по вјери разишли. Међутим, ако смо добри хришћани онда ћемо чинити добро једни другима и наћи ћемо начина да живимо заједно и да се кроз те наше разлике пројави једно богатство.”

Поучио је сабране да разлике нијесу препрека да људи међусобно имају и контакта и љубави, и да покажу једни према другима човјечност јер је мржња оно што дијели људе. По његовим ријечима кад имамо доброте у срцу онда волимо свакога човјека и сваки човјек, па и онај који је различит по вјери и националности, он нам је опет близак, он нам је брат:

“Јер с њима треба да подијелимо и радост и жалост, и све оно што нас у животу сналази, и у томе се пројављује једно велико богатство живота, једно велико богатство наше вјере православне која је имала увијек ту ширину, и то треба и да задржимо.”

Посвједочивши огромну радост због данашњег сабрања, поучио је сабране да како су њихови преци љубили овај храм и како су га градили, обнављали и чували, а то су све радили гледајући у будућност, гледајући да оставе својој дјеци и потомству добар примјер, да и они тако љубе свети храм и своју свету вјеру православну. Даље је истакао да су се сви гости и из Епархије осечкопољске и барањске, као и из Црне Горе, дошли “од жеље да се видимо и братски загрлимо, да се објединимо у Чаши Господњој, у молитви и љубави у нашој Светој православној вјери”.

“Ово је предивно мјесто и храм, лијепа историја, лијепи обичаји. Чувајте то, то је велико богатство! Наравно, ви ћете радити, живјети и овдје и на другим мјестима, али немојте заборавити никада свој крај, свој завичај, свој Перој, а немојте заборавити ни своју Црну Гору”, поручио је Митрополит и позвао владику Герасима да заједно са свештенством и народном, посебно дјецом, посјети Црну Гору.

На крају Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије се осврнуо на борбу за одбрану светиња у Црној Гори, истичући да то није било само борба за одбрану грађевина, имања и материјалних богатстава него борба за одбрану вјере, части, образа, памћења и заједништва, јер знамо шта нас је и ко нас је у цијелој нашој историји окупљао.

“Окупљала нас је наша света вјера, окупљали смо се око имена Божјега, око Христа Господа, око бадњака, око наших светиња, посебно око кивота Светог Василија Острошкога и Светога Петра Цетињскога. Није лако било одржати вјеру ни у Црној Гори, а посебно није то било лако вама овдје. И шта ми треба вама да причамо како треба чувати вјеру, како треба чувати свој идентитет, кад сте ви то до данас овдје, једно мало мјесто, једно мало село, мала шака народа, сачували, и памћење и вјеру и обичаје и име своје народно. Нека вас Бог за то све награди!

Ми смо данас радосни, срце нам је препуно радости због ове славе, због ове могућности да се данас овдје саберемо у овоме дивноме храму, заједно са вама да се Богу помолимо, да заједно преломимо овај славски колач, који је симбол и живота и љубави и радости и среће. Нека вас Божји благослов прати у све дане вашег живота, и вас и ваше породице и ваше потомство, Амин Боже дај! На многаја и благаја љета.”

Евхаристијско сабрање завршило се ријечима добродошлице пароха перојског, протојереја-ставрофора Горана Петковића: “Благодаримо вам владико на дивним ријечима, желим у име свих нас, наших дивних парохијана, да вам пожелим добродошлицу. Ево док сте причали, размишљам о томе како је могуће да смо задржали своју вјеру и своје обичаје не само у Пероју већ широм свијета. Можда је ово један тренутак који ја препознајем као свештеник, а то је да се надамо да нас нисте заборавили и да увијек када се молимо, када служимо Литургију знамо да служимо заједнички са цијелом васељеном.”

Трудом и добротом овогодишњих кумова храмовне славе за све присутне вјернике је приређена трпеза љубави на којој су перојски вјерници и чланови Друштва перојских Црногораца прославили свог небеског заштитника, а прије одласка за трпезу љубави о. Горан Петковић повео је епископе и Митрополита у обилазак музеја и галерије који су посвећени историји овог малог мјеста и његових житеља, чија велика већина је поријеклом из Црне Горе.

Високопросвећени Митрополит Јоаникије је јуче у поподневним часовима са својом пратњом стигао у Горњокарловачку епархију, гдје га је у Саборној цркви Светог Николаја Мирликијског у Карловцу дочекао Његово преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим са монаштвом и свештенством ове епархије.

Извор: mitropolija.com