|
Томина недеља на Доброј Води у Вуковару”Братски однос је однос љубави, однос вере и наде. Два брата увек могу живети заједно уколико имају разумевања, а разумевање произилази из Тајне љубави. Љубав је та која надилази све проблеме, сва искушења и отвара нам Тајну Живота. Уколико нема тога, онда се губи целокупни смисао, јер сваки човек поред нас је икона Божија. Кроз ту икону гледамо самога Бога. Што се посебно односи на свештенослужитеље, са којих се треба рефлектовати на сав наш верујући народ којем проповедамо јеванђеље Христово. У томе је Тајна Христовога страдања, у томе је тајна Христовога пута, тога, како учимо из светоотачке литературе, ”ускога пута ка Царству Небеском”. Тај пут је трновит, тај пут је тежак, али нас тај пут води ка Царству Небескоме, у наручје Оца нашег Небеског” - рекао је Епископ Херувим.На Томину недељу, 1. маја 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим богослужио је у храму Преподобне матере Параскеве на Доброј Води у Вуковару. Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Герман (Богојевић), епархија канадска, протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, архијерејски намесник вуковарски, протојереј-ставрофор Миљен Илић, други парох вуковарски и ђакон Војислав Николић, ђакон придворне капеле Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу. У својој богонадахнутој проповеди Епископ Херувим говорио је о Тајни Христовог Васкрсења, о људској слабости сагледаној кроз веру апостола Томе. -Христос Васкрсе! Нека Тајна Христовога Васкрсења и у Томиној недељи коју литургијски прослављамо буде светлост нашега живота, буде Тајна која ће нам отворити и осветлити пут до животa вечнога и открити Тајну Живота. Прави смисао постојања човек открива у Тајни Васкрсења. Да Господ Исус Христос није васкрсао човек не би могао окусити љубав Божију која се затим излила на свет Страдањем и Васкрсењем. Не бисмо могли осетити ни наду, нити доживети пуноћу нашег односа са Богом. Васкрсење јесте Тајна живота вечнога, оно је Тајна Цркве која нас непрестано води у загрљај Христов, у загрљај вечности. Васкрсење нам открива колика је љубав Божија којом Бог љуби овај свет. На тај начин и ми, драга браћо и сестре, морамо изграђивати међусобну љубав, морамо бити народ христоносан, народ крстоваскрсан, да би у пуноћи осетили Жртву коју је Бог претрпео ради нас и нашега спасења. То нам је залог за живот вечни, то нам даје смисао живота на земљи. Требамо да градимо међусобне односе у контексту љубави, да имамо изграђен братски однос. Братски однос је однос љубави, однос вере и наде. Два брата увек могу живети заједно уколико имају разумевања, а разумевање произилази из Тајне љубави. Љубав је та која надилази све проблеме, сва искушења и отвара нам Тајну Живота. Уколико нема тога, онда се губи целокупни смисао, јер сваки човек поред нас је икона Божија. Кроз ту икону гледамо самога Бога. Што се посебно односи на свештенослужитеље, са којих се треба рефлектовати на сав наш верујући народ којем проповедамо јеванђеље Христово. У томе је Тајна Христовога страдања, у томе је тајна Христовога пута, тога, како учимо из светоотачке литературе, ”ускога пута ка Царству Небеском”. Тај пут је трновит, тај пут је тежак, али нас тај пут води ка Царству Небескоме, у наручје Оца нашег Небеског. Данашње Свето Јеванђеље од Светога апостола и јеванђелиста Јована сагледава нам димензију људске слабости. Сви имамо ту слабост коју је имао апостол Тома. Сумњамо, можда чак и у Цркву, можда чак и у целокупну спасенску икономију црквенога начина живота. Али Бог и у томе тренутку показује колику љубав има према човеку. Ту се открива Божанска љубав – Господ апостолу Томи показује своје руке, показује му ране од клинова потврђујући свом ученику тај догађај страдања, догађај који је условио васкрсење Христово. Апостол Тома је био сумњичав, али угледавши Христове ране поверовао је. То је потврдио речима када је исповедио своју веру: ”Господ мој и Бог мој”. Драга браћо и сестре, требамо увек да имамо Бога у свом срцу, да нам Бог буде на првом месту, да благосиљамо једни друге речима ”Христос Васкрсе”, које су поздравно слово у овом периоду. Свети Серафим Саровски, дивни руски светитељ се увек поздрављао са ”Христос васкрсе, радости моја” показујући тако шта је суштина Васкрсења. Свети Серафим учи нас да су хришћани људи Васкрсења, да смо људи вечног живота. Нисмо људи који немамо наде да искључиво из тога произилази нада и живот вечни. Нека би Господ дао да се у томе духу васпитавамо, да нас Тајна Цркве увек обједињава и изграђује међусобну љубав, наду и веру. Ако Бог да, имаћемо овде у Вуковару једну велику духовну радост. У десетом месецу, тачније 16. октобра, Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије походиће ове просторе и свој патријарашки благослов донети у ове наше крајеве. Наш Патријарх донеће нам благослове мира, благослове љубави и јединства за наш народ. Требамо да га дочекамо са радошћу, са љубављу и да будемо заједно са њим у том духу Васкрсења и љубави. Као добри домаћини требамо да дочекамо најузвишенијег госта, поглавара наше Свете Цркве. Тога дана требамо сви да се окупимо око Саборног храма, када ће бити освећење храма и српскога дома. То је велика радост и велики догађај за овај крај. После много година, после 60-70 година, од када је патријарх српски био на овим просторима, имаћемо ту радост да нас опет походи. Имаћемо радост да Његова Светос дође међу нас, да донесе благослов Светог Саве, благослов трона на којем он седи. Доћи ће да нам улије наду, да нас благослови да ови крајеви заиста буду крајеви богоносни и светородни. Нека би Господ дао да се и тога дана, као и ових дана у овој Празничној радости радујемо и да нас увек обједињава љубав и јединство и слога. Живели, срећни и благословени били. Амин! |
ВИШЕ ВЕСТИ |
КОНТАКТ Епархија осечкопољска и барањска 31226 Даљ, Загребачка 2а - Патријаршијски двор Хрватска тел/факс (+385) 31-590-020 e-mail: episkop@eparhijaosecka.hr euodalj@eparhijaosecka.hr Уредништво сајта тел. (+385) 91 1908 555 e-mail: info@eparhijaosecka.hr |
Права на објављени садржај задржава СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА Садржај је доступан за преузимање уз обавезно навођење извора. |