Света архијерејска Литургија у Даљ Планини

Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је на Светом архијерејском сабрању у капели Преображења Господњег у Светоуспенском манастиру у Даљ Планини, у Деветнаесту недељу по Духовима, на празтник Светих мученика Евлампија и Евлампије, 23. октобра 2022. године.

Епископу Херувиму саслуживали су архимандрит Мирон Вучићевић, настојатељ манастира и ђакон Војислав Николић, ђакон придворне капеле Светог првомученика и архиђакона Стефана у Даљу.

Епископ Херувим поучио је сабране у својој беседи:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе, нека свима буде на здравље и спасење Света Литургија у нашем манастиру! Господ Бог нека нас благослови са висине Светог Станишта Свога даровима вечног живота које смо данас и окусили причешћујући се. Сетили смо се Царства Небеског на које увек својим умом треба да се враћамо као на суштину из које црпимо пуноћу постојања и односа према Богу и Његовом спаситељском делу.
Свети апостол Павле говори нам да се само својим немоћима требамо хвалити, тј. својим слабостима. Данас се све окренуло у супротном смеру од речим којима нас саветује Свети апостол. Сви се хвалимо оним што смо учинили, гледамо да се хвалимо свиме што је достојно у оквирима људске хвале. Међутим, Бог од нас тражи другу димензију, други начин размишљања, тражи од нас да утиремо пут ка Христу. Хвале и слабости нас одвраћају од Христа и Цркве Његове, али одвраћају нас и једне од других. Бог жели да будемо људи који су у стању да спознају свој грех и слабости, да кроз самопознање и покајно расположење задобијемо вечни живот. Слушајмо Реч Божију, подражавајмо је у свом животу, ходимо тим путем. Ићи тим путем свакако није лако, трновито је и бременито, али опет спасоносно и благословено. Пут ка Христу није лак, али је благословен. У изградњи не само међуљудских односа, него и у размишљању о себи. Ако је Бог на првом месту онда је све на свом месту и када би се то урушило не би било оне хармоније. Тада би настао дисфункционалан и неприродан однос, однос какав није од Бога нити има свој извор у литургијској заједници.
На литургијској заједници љубави не гледамо ко је ко и спознајемо своје слабости и немоћи, а увиђамо да се својим врлинама не требамо хвалити. Требамо знати да нас хвала према врлини води у себичност. Господ Бог види нашу жртву и међусобну љубав, познаје наше срце и његово одређење према самом Господу. Свети Божији угодници потврдили су нам ове истине подржавајући врлински живот. Свети се нису хвалили тиме што живе одређеним начином живота, нису се хвалили постом на води нити тиме да живе на биљу и зељу нађеном у пустињи. Бог их је прославио, Бог их је нама показао усмеравајући тако и нас на прави пут. Подвижнички пут је пут ка смислу овог нашег живота. Сагледавањем својих слабости видимо и начин нашег поправљања и васпитавања према Христу, видимо како се требамо руководити ка нашем спасењу.
Нека би Господ дао да се у тој истини поучавамо и нека име Господње буде благословено од сада и кроз сву вечност! Амин.