Света архијерејска Литургија пређеосвећених дарова и исповест свештенства Епархије осечкопољске и барањске

У петак, 17. марта 2023. године, када Црква празнује успомену на Светог Герасима Јорданског, Његово Преосвештенсгво Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је Светом архијерејском Литургијом пређеосвећених дарова у Преображенској капели манастира Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини.

Том приликом обављена је Света Тајна исповести свештенства Епархије осечкопољске и барањске. Исповедници су били протојереј-ставрофор Владо Кљајић и протојереј-ставрофор Добривоје Филиповић, умировљени свештеници Епархије осечкопољске и барањске.

На крају богослужења Епископ Херувим беседио је повереном му свештенству:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, нека буде на радост и спасење данашњи дан Господњи у који смо се сабрали да овде у нашем манастиру на првом месту прославимо име Божије, да се помолимо свима светима Његовим и да се исповедимо и причестимо Телом и Крвљу Господњом.
Заиста је ово велика радост када смо окупљени око имена Христовог. Тако увек треба да буде, да вас име Христово сабира и да у Његово име израђујемо међусобне односе. Господ Исус Христос према свима показује своју неограничену љубав и неизмерно воли сву творевину. Иако је свет у дисхармонији и стоји супротно основама природних закона, срља у крајност, далеко од природе и закона Божијег. Зато нас, када смо заједно, неизмерно греје љубав Христова. Свети Дух се пројављује у заједници љубави, Свети Дух нас сабира и наше слабости и немоћи отклања. Помоћу Светога Духа можемо увидети да смо пастири стада словеснога. То је највећи благослов, свима нама је дарован, почевши од архијереја па све до свештенства, ђакoнства и верног народа. Сви смо ми клир Божији који се сједињује у Тело и Крв Господњу, сапричасници смо Тела и учествујемо заједно у Домостроју нашега Спасења. Да нема свега тога не би било ни Цркве Божије у овој пуноћи у каквој пребива. Црква је Тело Христово, заједница љубави, заједница за коју смо створени. Знамо које је наше назначење у свету, које је наше послање и пут. Морамо се увек преиспитивати, ући у дубину срца свога и видети где смо. Морамо видети где смо у односу према другоме, према својој породици, где смо у односу према Цркви Божијој. Сагледајмо своје слабости, видимо шта можемо да поправимо и у ком смеру свој живот да усмеримо. Господ Исус Христос је наш Пастироначалник, Спаситељ мира, који је у овом свету понео име Емануил, ”с нама је Бог”. Зар то није велика љубав Божија која нас је сабрала и увек нам показује колико смо мали у односу на Бог, показује нам колика је наша палост и огреховљеност, колико својим делима, речима и мислима чинимо лоше другима. Да ли смо достојни да будемо судије свима? Нисмо, него треба да се угледамо на Бога и да у послушности сагледавамо себе. Послушност према Цркви Божијој је најбољи пут смирења, тако је и овај пост најбољи наш пут до смирења, пут учења покајању и молитви. Наш пут треба да се састоји из созерцавања својих мисли, у усмеравању свога бића ка Господу Исусу Христу.
Господ је наш Пастироначалник, у име Христово као првог примера обрасца нашега живота смо и ушли у службу Божију. Он је Путовођ у нашем животу који нас учи да имамо одговорности према Цркви Божијој, према породици, према народу Божијем. Такав је наш благослов, то је наш задатак, оно што нас као пастире словесног стада изграђује и даје нам моћ и снагу. Бити слуга Божији не значи да сам ја аристократа, него да сам слуга Божији. Ту сам да служим народу, да се у Духу понизим пред оним требам да се понизим, а исто тако где треба да пројавимо славу свог свештеничког служења да то и урадимо. Све је то хармонија односа, хармонија служења у Христу. Господ Исус Христос се безброј пута понизио тамо где се требао понизити, а где је требао да покаже своју Божанску силу и моћ Он ју је показао. Господ Исус Христос је тако показао колика је Божанска слава у односу на немоћ људске природе. Божански Домострој спасења увек је узвишенији, аутентичнији и важнији у односу на оно што човек може да чини и твори на своју руку. Не смемо бити себични, не смемо себе у том смислу да сагледавамо, него морамо да дајемо љубав. Ако дајемо љубав љубав ће се засигурно и узвратити. Тада смо браћа у Христу, следимо пут Христов.
Нека је благословен данашњи дан, ово наше сабрање у манастиру, ова заједничка Света Литургија где смо се сјединили у Христу, усиновљени у Крви и Телу Христовом. Ту се налази пуноћа односа, ту је украс овоме свету. Кроз Свету Тајну покајања спознали смо себе, своју душу и срце. Ушли смо у своје срце да бисмо спознали колико смо слаби и немоћни. Слабост је наша велика, али Бог се и пројављује као велики Добротвор који на овај свет излива љубав, чини да сви људи дођу ка пуноћи истине и живота вечнога.
Нека сте благословени од сада и кроз сву вечност! Амин.