Освећење Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Зворнику

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију на празник Рођења Пресвете Богородице – Малу Госпојину, 21. септембра 2023. године у Саборном храму посвећеном овом празнику у Зворнику.

Његовој Светости саслуживали су Преосвећена господа Епископи: зворничко-тузлански Фотије, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид и осечко-пољски и барањски Херувим, архимандрит Данило директор Патријаршијске управне канцеларије, архимандрит Нектарије игуман манастира Папраћа, архимандрит Михаило игуман манастира Свети Архангели код Призрена, свештенство и ђаконство.

Светој Литургији молитвено је присуствовао многобројни верни народ, председник Републике Српске Милорад Додик, као и представници политичког, културног и јавног живота Републике Српске.

Пре почетка свете Литургије, Патријарх Порфирије извршио је чин великог освећења храма Рођења Пресвете Богородице уз саслужење архијерејâ и свештенства.

У беседи, Преосвећени Епископ Фотије је рекао да смо за ова два дана у Зворнику доживели историју и есхатологију. Историју смо доживели јуче када смо празновали двеста година храма у Зворнику који је подигнут и освећен 1823. године, од стране митрополита Гаврила зворничко-тузланског. Ту смо се сећали историје овог краја, борбе православних Срба за очување својих светиња, да су се борили крстом и васкрсењем да поставе темеље свога живота овде. То је историја наша, историја Срба у Републици Српској, на овој страни Дрине, то је историја Немањића који су подигли најстарије манастире у Епархији зворничко-тузланској, манастир Тавну, манастир Озрен, Папраћу и Ловницу. Темељи су исти као у Србији, немањићки, светосавски и посвећени Богу и вери православној.

Патријарх Порфирије у беседи је истакао да смо данас осветили храм посвећен Пресветој Богородици, православни храм и то је само један у низу од оних првих храмова које је наш народ посвећивао Живоме Богу Христу, то јест од кад зна за себе наш народ, од кад јесте оно што јесте, од кад себе назива Србин Србином и Српкиња Српкињом. Од тог тренутка и Србин и Српкиња, српски народ дише православним плућима, мисли православним умом, гледа православним очима, слуша православним ушима и његово срце куца православном Црквом, куца Христом. Од кад знамо за себе, место на којем се молимо Богу као српски народ посвећено је Господу Христу. Од кад знамо за себе, место на којем се Србин моли, он зна себе као православног хришћанина, он зна Јеванђеље Христово и зна себе као део православне Цркве. Зато, ми знамо да као што је човек без душе леш, тако је и свака српска заједница, свако српско место и свако српско насеље које у себи нема храма, мртво насеље, оно не живи истим оним откуцајем православног срца које је почело за нас да куца срцем Светога Саве и кроз толике свете до наших дана. Православна црква и православна вера је оно што нас је обликовало кроз векове, што нас је чувало кроз векове и православље је оно чиме смо ми рађали плодове духовне културе кроз векове. Без православне вере и православне Цркве није могуће замислити Србина. То јест, тамо где нема православне вере, а постоје они који себе називају Србима у најмању руку они нису у правом смислу те речи потпуни, или нису, у правом смислу те речи, наследници Светог Саве.

После свете Литургије освештани су славски дарови и преломљен је славски колач.

Заслужним појединцима додљено је највише одликовање Епархије зворничко-тузланске Орден краља Драгутина Преподобног Теоктиста, као и грамате, а потом је уприличен културно-уметнички програм.

Извор: ТВ Храм