Празник Сабора светог Јована Крститеља – слава Епископа бачког г. Иринеја

После прочитаног јеванђелског одељка, Преосвећени владика Иринеј је беседио о смислу почасних назива који стоје уз име светог Јована, те је, између осталог, рекао: „Он је био заиста пророк као и толики пророци током хиљада година пре Рођења Христовога. Он је кроз копрену будућих векова Откривењем Божјим, благодаћу и просветљењем од Духа Светога сагледао макар као кроз стакло, у загонетки – по речима апостола Павла – лик долазећег Спаситеља, лик Месије, лик Онога Који је завршница Откривења Божјега испуњење свих Божјих планова о спасењу света. Али, и међу пророцима је он јединствен, непоновљив, зато сâм Господ каже за њега, најпре пита оне који га слушају: Шта сте изишли да видите у пустињи? Да ли трску коју љуља ветар? Каже Изишли сте да видите пророка, ја вам кажем и више од пророка. Не само већег од других пророка, него и онога који је изнад свих пророка. Зато што – како данас црквени песник каже – не само што је пророковао на најпотпунији, најотворенији начин долазећег Месију, него се удостојио и да види Онога Кога је проповедао и да у Тајни крштења у реци Јордану положи своју руку на Његову главу и да Га препозна као Спаситеља, као Помазаника Божјега, као Месију. Он додуше зна ко је пред њим, и на то сазнање, из тог сазнања извиру његове речи Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш к мени. Христос му на то одговара Остави то сада, тако нам ваља испунити сваку правду. Свака правда је управо испуњење свеколиког Божјег, предвечног још, пре стварања света у вечном уму Божјем, постојећег плана о спасењу света, званог Икономија или Домострој спасења. Он је, дакле, као пророк последњи велики пророк старозаветне епохе, али и први новозаветни пророк, јер и у Новом Завету остаје пророчка служба. За њега је речено да је он Илија који ће доћи, који је проречен. Дакле, поред та два назива или ознаке које исказују тајну његове личности и величину његове светости, каже се да је он Крститељ Господњи. Он је најпре крштавао водом у знак покајања оне који су долази на реку Јордан да их он крсти, да буду, колико је више могуће, очишћени, покајани, достојни, колико је год више могуће, за сусрет са Свечистим и Свеблагим Господомˮ, навео је Епископ бачки.

Светој Литургији суприсуствовали др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, др Весна Туркулов, државни секретар у Министарству здравља Владе Републике Србије, Зоран Вапа, посебни саветник министра културе, професор др Драган Станић, председник Матице српске, Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, др Милош Ковић, професор Универзитета у Београду, др Радивоје Стојковић, директор Гимназије „Јован Јовановић Змајˮ у Новом Саду, Никола Перваз, председник Црквене општине новосадске, Ладислав Немет, надбискуп београдски, Јарослав Јаворник, бискуп Словачке Евангеличке Цркве а. в. у Србији, Мухамед Зиљкић, муфтија војвођански и србијански, Јакоб Пфајфер, жупник оџачки, као и друге личности из културног и јавног живота. На светој Литургији је појао хор Школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскин“, под руководством ђакона др Владимира Антића.

После свете Литургије, у просторијама Црквене општине новосадске, Епископ врањски г. Пахомије је извршио чин благосиљања славских дарова, а потом је упутио најлепше молитвене жеље епископима бачком Иринеју и мохачком Дамаскину, поводом празновања њиховог небеског молитвеника и заступника пред Господом.

Чину благосиљања славских дарова, поред наведених гостију, присуствовали су и г. Милош Вучевић, потпредседник Владе Републике Србије и министар одбране, г, Милан Ђурић, градоначелник Новог Сада, професор др Дарко Танасковић, као и други званичници и јавне личности.

Извор: Епархија бачка