Видовдан у Даљу

На празник Светог мученика Кнеза Лазара и свих Светих мученика српских - Видовдан, 28. јуна 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у Светодимитријевском храму у Даљу.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Милован Влаовић, други парох даљски, јереј Вукашин Бојић, први парох даљски и протођакон Војислав Николић.

Својом беседом Епископ Херувим позвао је сабране на живот у Христу по примеру Светог мученика кнеза Лазара, на међусобну жртвену љубав.
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги браћо и сестре, децо Божија, нека је свима на здравље и спасење данашњи дан, велики празник посвећен Светом српском кнезу Лазару – Видовдан. Овај празник са собом носи небеску димензију, а знамо да је и сам кнез Лазар говорио о Царству Небеском, живећи за Христа и веру православну.
Видовдан јесте етика Христова, догађај у којем се ми православни Срби сусрећемо са Христом кроз лик и дело Светога кнеза Лазара. Видовдан је етика љубави, јер кнежево жртвовање зарад Христа осветила је његово биће и преображеним очима је гледао на стварност, на непријатеља и историјске околности за наш народ. Његова чувена реченица: ”Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека!” одражава слику његовог бића, његов јеванђелски пут и стремљење ка Христу. На то стремљење ка Христу смо и ми позвани кроз његово дело, позвани смо да живимо јеванђелским начином живота и да у себи градимо јеванђелске вредности: мир, стрпљење и смирење, послушност. Свети кнез Лазар је све ово чинио и тако преобразио Србију и српски род, показао нам је пример не речима већ искључиво животом и делима. Зато је вечно прослављен у Царству Небеском, док га се ми сећамо као светитеља Божијега – следбеника Крста и Васкрсења Христовога, проноситеља љубави и мира. Живео је тако да је сваки дан заправо Христов дан и да је свака мисао Христова мисао. Ако изграђујемо место за Христа у срцу свом, добијамо тако мир и постојаност, јер Христом грађена тврђава се не може оборити. Све супротно од тога нас води у сасвим другу димензију, у кошмар и таштину, у бесконачни тунел на крају којега нема светлости. Када нема Христа нема ни љубави ни међусобног поштовања, нема васпитног духа који носи видовданска етика. Неко ће рећи да је реч о неком земаљском јунаштву, о ратној илити хушкачкој етици, али супротно је од тога. Видовданска етика је христоцентрична и осликава Христов лик, зато је наш народ видовдански и светосавски народ, а етика српског народа светосавска и светолазаревска, косовскометохијска. Газиместан је место сусрета неба и земље, ту се суреће човек са Богом, сусреће се и љубав са мржњом и човек са нечовеком. То је све Косово и Метохија, крстолика земља наша. Етика Видовдана стоји на томе. Ова етика не угрожава другога већ га позива као брата, као најмилијега, блуднога сина, да дође у наручје Оца небеског и као таква нам се даје да њоме познамо суштину живота на земљи. Свако страдање и свака жртва јесте и треба да буде за Христа, жртвујући се једни за друге жртвујемо се заправо за Христа и Његове љубави којом је све ради нас претрпео. Позвани смо да трпимо, да разумемо једни друге и да уможавамо међусобну љубав. Да у међусобном односу подражавамо распеће. Свети кнез Лазар је пред освит тог судбоносног дана прима Крв и Тело Христово заједно са својим ратницима, примају Христа и обличје Крста. Тада се отварају димензије духовног простора где се брани оно што је свето, оно што ти вековно припада. Браниш Христа у себи и вредност тога ни у ком случају не сме да се умањује. Кнез Лазар је бранио христолику земљу српску, јер је тада баш као и данас напојена Христом. Срби заборавише Христа у једном тренутку, али Богу хвала враћамо се извору – Христу и Цркви. То је благословен пут на којем можемо разумети једни друге, разумети да треба да живимо у жртви, у љубави и трпљењу. Тај пут је светосавски, светолазаревски, светониколајевски и светојустиновски. То је пут светитеља наших који су сејали семе јеванђеља Христовог међу нашим народом, просвећујући га Христовом вечном науком која води у Царство Небеско. Господ Исус Христос нас васпитава да будемо бољи људи, да будемо људи Цркве који граде љубав и мир, послушност и трпљење. На све ово нас позива данашњи празник, празник Светога кнеза Лазара позива нас да благодаћу Светога Духа који нам је дат да умножавамо дарове ради Христа и брата свога који је до нас. Онда је то прави пут и прави смисао, а ми христоваскрсан народ. Живећи овако ми смо на путу љубави и мира, слоге и јединства, то је оно што нам треба и што нас изграђује.
Нека је благословен овај данашњи дан и празник и нека нас Господ благосиља, чува и штити, нека умножава љубав међу нама. Тамо где је Христос тамо је мир и љубав! Нека сте благословени од сада и кроз сву вечност! Амин.