Свети Пантелејмон на Мирковачкој водици

У петак, 09. августа 2024. године, када Црква слави Светог великомученика Пантелејмона и Светог Климента Охридског, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је Светим евхаристијским сабрањем у капели Светог великомученика Пантелејмона у Мирковцима.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, архијерејски намесник вуковарски, протојереј-ставрофор Зоран Јагодић (Епархија сремска), јереј Срђан Трајковић, парох сремсколазачки и протођакон Војислав Николић.

Светој Литургији присуствовала је госпођа Драгана Јецков, саборска заступница.

Епископ Херувим је у својој беседи говорио о Светом великомученику Пантелејмону као примеру за све хришћане, ”У највећим мукама остао је у вери, при свом крсту, а то је и нама задатак. Ни у једном времену у којем смо живели није било лако сведочити име Христово, сведочити да смо православни Срби. Морамо се чувати, чувати своју веру и традицију, културу и језик. Тако ћемо остати прави потомци Светог Саве и Светог Симеона и свих наших дивних предака – проповедника Јеванђеља Христовог” рекао је Епископ Херувим.
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, госпођо Јецков, драги народе и децо Божја, нека је свима на здравље и спасење данашњи дан у који смо се сабрали поред ове наше дивне црквице Светог великомученика Пантелејмона. Име Божје сабрало нас је и данас око овог светог храма да принесемо Жртву од свих и за све, да се сетимо свих наших предака који су чували свој језик и веру. Сви смо позвани на ово, а на то нас позивају наше светиње и молитве наших предака, то никада не смемо заборавити. То нам треба бити урезано у ум и срце јер једино на тај начин можемо опстати, бити постојан народ. Позвани смо да живимо црквено, у духу Светога Јеванђеља. То је најсавршенија философија живота, позива нас да живимо у заједници и љубави, у миру и слози. То су основни елементи духовног живота, Јеванђеље треба да је укорењено у биће свакога човека. Данас је све то нарушено, иде у супротном правцу. Свети великомученик Пантелејмон чијега имена се сећамо у молитвама прави је пример. Када је свеца цар извргао страшном страдању, Пантелејмон се није одрекао своје вере ни Крста Христовог. У највећим мукама остао је у вери, при свом крсту, а то је и нама задатак. Ни у једном времену у којем смо живели није било лако сведочити име Христово, сведочити да смо православни Срби. Морамо се чувати, чувати своју веру и традицију, културу и језик. Тако ћемо остати прави потомци Светог Саве и Светог Симеона и свих наших дивних предака – проповедника Јеванђеља Христовог. Не само на речима, већи и на делима, Јеванђеље је било укорењено у њихов живот и биће. То је нама позив, открива нам смисао и даје снагу и постојаност. Једино у таквом односу можемо изграђивати и наше међусобне односе. Једино у духу заповести Господњих можемо љубити Бога свим срцем својим, исто тако и брата да љубимо као Господа. Наш брат је наш пут ка Христу, пут који нас води у Царство Небеско, ту се дешава духовно узрастање и васпитавање. Просвећивање духовним вредностима јесте једини прави смисао живота на земљи. Хришћанин богати ову земљу, хришћанин је цвет стварања. Можемо да приметимо да је све сатанизовани, отишло у супротном правцу од оног који нам је Бог у свету назначио. Не смемо се предати и подлећи притисцима, већ да будемо народ достојан Светога Саве. Нека нам на овом путу помогну Свети Пантелејмон и сви свети из рода нашега, да останемо и опстанемо као следбеници Христови. Нека је благословен дан свима који данас славе Светог Пантелејмона у својим домовима. Живи, срећни и благословени били! Амин.