Света архијерејска Литургија и рукоположење у Даљу

У суботу, 23. новембра 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у Саборном храму у Даљу.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Владо Кљајић, парох у пензији, јереј Стефан Максимовић (Митрополија загребачко-љубљанска), протојереј-ставрофор Стеван Кувежданин, парох кнежевовиноградски, протојереј-ставрофор Немања Клајић, парох боботски, протојереј-ставрофор Милован Влаовић, други парох даљски, јереј Вукашин Бојић, први парох даљски, протођакон Војислав Николић и ђакон Слободан Гајдашевић.

Епископ Херувим је овом приликом рукоположио вероучитеља Алексеја Гојсовића у чин ђакона.

Својом беседом Архипастир је поучио сабране:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе, нека је свима на здравље и спасење ово наше литургијско сабрање у нашем Саборном храму у Даљу.
Данас смо уз благослов и присуство Божје рукоположили Алексеја у чин ђакона, да би служио Цркви Божјој. Ђакон и јесте слуга олтара Божјега, икона анђела на Литургији. Свештенослужење је дар Божји, призив који човек за ту службу добије није од овога света, него од Бога који најбоље промишља о човеку. Није лако служити, али је благословено. Служимо својој Цркви и свом народу, служимо једни другима. То служење је непрестани чин, од колевке па до гроба. Ово служење преноси се и у вечност, наша послушност је заувек.
Црква Божја тако дише, дише благодаћу Светога Духа који нас изграђује на послушности и љубави. Онај који одриче послушност није истог духа као ми, јер тако обија позив Божји. Без послушности Богу ми лутамо ван стазе спасења на коју нас је Господ Исус Христос позвао. Господ Исус Христос је Пастироначалник свима нама, пример и узор у послушности и жртви, то јест у љубави. Тешко човек може својим умом да схвати и примени на себи све оно што је Бог претрпео за нас. Човек мора да се изграђује, од тога не може побећи. Другога може да избегне, али самога себе не може избећи. Наша грешност и палост стално је пред нама, али Лек имамо. Господ Исус Христос Спаситељ и Бог наш јесте наш Лек и Учитељ, Учитељ свих светих. Светитељи Божји су за свет можда били неки чудни људи, јер је световном уму тешко схватити службу Цркве, њену улогу у свету, а самим тим и све нас који смо сабрани у Телу и Крви Господњој. Светитељи су били људи подвига и Крста Господњег, људи крстоваскрсле победе Љубави. Зато су и светлили у овом свету и благодаћу Божјом мирисали, а међу њима је од обичних људи па све до највиших степена јерархије. Свако може да досегне до пуне мере раста Христовог. Позвани смо да служимо Господу, Ономе који је глава свима нама, Који осмишљава и одржава свет.
Бог увек делује и показује нам да је служење најбољи вид подвига, најбоље усмерење у нашим личним односима. Нека Господ увек даје снаге Алексеју, да у свим искушењима истраје носећи крст Господњи. Служба није лака, нити је једноставна, треба истрајати и на страшном месту постојати. Тако је још од Апостола па све до данашњега дана. Да носимо Крст – то нам је задатак. Да чувамо своју веру и да будемо следбеници Христови, наследници вечног Царства.
Нека Алексеја благослов Божји и топлина љубави Божје која је на његову главу сишла увек умудрује и усмерава, нека га јача како би испунио пут свог живота у свом пастирском служењу. Нека сте сви благословени, од сада и кроз сву вечност! Амин.