Епископ Херувим служио акатист Пресветој Богородици у Шаренграду и посетио Миклушевце 

Акатист је произнет пред чудотворном иконом Пресвете Богородице Шаренградске, која је већ вековима заступница мештана Шаренграда, али и свакога ко јој се са вером и љубављу обрати за помоћ. Епископу су саслуживали: протојереј – ставрофор Слободан Блажић,  парох боровонасељски, протојереј Миладин Спасојевић, парох сотински и јереј Вукашин Цветојевић,  парох вуковарски. 

Након служеног акатиста, Епископ се обратио сабраном народу и свештенству истакавши значај ове светиње, као и улоге Пресвете Богородице у икономији спасења.
Потом је Владика у пратњи свештенства посетио село Миклушевце, које, са својим храмом из 1758.  године, посвећеним Светом оцу Николају, припада Сотинској парохији. Владика је констатовао да на овим граничним подручјима, са простора  Епархије осечкопољске и барањске, доста људи одлази и да се на том сегменту мора доста радити, да би имали живу Цркву и будућност на овим просторима.


(Историјат чудотворне  иконе Пресвете Богородице и њеног  трона у шаренградској цркви

- Од раније се претпостављало да је Богородичин трон старији од осталог инвентара цркве и да је израђен у 18. веку. Пронађени архивски извори то јасно потврђују. Инвентар шаренградске цркве прецизира и када је изведен и чијом заслугом – 1783. године, средствима које је дао Јован Поповић Шаренградац, но нажалост не говори ни ко га је израдио ни ко је аутор икона на њему. Комбинација барокних елемената (неуобичајени прошупљени тордирани ступови на бочним странама, волуте које придржавају круну на врху) с класицистичкима (оквири икона у горњој и доњој зони), као и сами фитоморфни облици оквира икона показују сличности с нешто старијим Богородичиним троном Успенске цркве у Новом Саду (1771. године), те нешто касније изведеним троном цркве светих Козме и Дамјана у Футогу (1797. године). У футошкој цркви и дрворезбарија иконостаса, изведенога у исто време када и трон, показује сличности са шаренградским троном, особито у другој зони на којој су иконе одељене тордираним прошупљеним ступовима сличнима шаренградским. Оба су трона те футошки иконостас радови угледних новосадских дрворезбара Арсенија, односно Аксентија Марковића па се с приличном сигурношћу може претпоставити да су ови мајстори, или неко из њиховог круга, извели и шаренградски трон.
На трону стоје две иконе – у соклу је веројатно старија икона с приказом Сусрета Марије и Јелисавете, настала несумњиво када и сам трон, јер се јасно говори у изворима да је трон и сликан и изведен 1783. године. У горњи је део трона постављена велика икона Богородице са Христом, која је изведена касније. Према запису на самом дну иконе који се још пре пола века могао прочитати, а данас је тешко читљив, извео ју је познати и плодни војвођански сликар Петар Чортановић 1818. године. Богородица и Христос су касније окруњени, но непознато је када је изведена ова интервенција).