Света архијерејска Литургија и освећење Часног крста у Мохову

У недељу, дана 28. октобра 2018. године, када наша Света Црква прославља Преподобног Јевтимија и светог свештеномученика Лукијана, Епископ Херувим је началствовао евхаристијским сабрањем у цркви Вазнесења Господњег у Мохову.
Светој Литургији су присуствовали и високи предстваници јавног и политичког живота у Републици Хрватској: г. Милан Шапић, генерални конзул Републике Србије у Вуковару, г. Срђан Колар, председник градске организације СДСС-а, г – ђа Мирјана Орешчанин, председник већа српске националне мањине града Вуковара и г. Слободан Савић, председник СДСС-а у граду Илоку.
Архијереју су саслуживали: протонамесник Бране Миловац, архијерејски намесник бачкопаланачки (Епархија бачка), протонамесник Ненад Лазић из Тење, домаћин протојереј Миладин Спасојевић, из Сотина и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља.

По заамвоној молитви је руком Његовог Преосвештенства освећен Часни Крст који ће бити постављен изнад олтарске апсиде цркве у Мохову.

На крају Свете Литургије Епископ је подучио свештенство и народ: -У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни Оци, уважени представници политичког и културног живота наше заједнице на овим просторима, Ваша Екселенцијо, верни народе, драга децо Божија!
Нека је благословен овај евхаристијски дан у коме смо се сабрали, овде у Мохову, да прославимо име Божије и да се сетимо свих угодника Божијих и свих наших предака, који су се трудили и улагали себе да се овај храм сазида, да би наш народ у овоме и околним местима могао приносити жртву Богу и сећати се у молитвама својих предака, својих очева и свих оних који су на неки начин уложили себе у изградњу и подизање овога храма, у коме се проповеда реч Јеванђеља Христовога. Радујем се данас што сам овде, у овој малој, али пред Богом великој заједници, јер дело које сте ви започели обновом овога Светога храма свакако је велико пред Богом, и велика је ваша жртва што обнављате ову светињу. Данас смо осветили овај Часни Крст који ће бити на олтарској апсиди, да сведочи, као што и молитве кажу, свету светлост Васкрсења, красоту цркве и моћно средство које одбија сваке видљиве и невидљиве непријатеље.

-Такође, данас смо у Светом Јеванђељу чули дивну причу о богаташу и Лазару, која је сведочанство и која нас увек укрепљава да напрестано требамо бдити над својим спасењем. Овде се говори, о оним људима који живе у заједници са Богом, и онима који нису у тој истој заједници. Они који су у заједници са Богом, они су већ примили залог вечнога живота и они су у Царству и у загрљају Божијем. Прича се наставља да је богаташ, видео је Лазара како седи гнојав и болестан и он му није пришао. Нажалост, данас је много таквих људи који не виде поред себе другога, а самим тим што не виде другога, они не могу да препознају ни самога Бога. Јер ако не видимо човека, који је поред нас, који је брат наш, онда не можемо имати живу и здраву заједницу са самим Богом.

-Управо нас данашње Јеванђеље подсећа да Царство Божије почиње овде на земљи, Светом Литургијом, јер нам се на Светој Литургији даје Тело и Крв Христова, која је најприснија заједница човека са Богом. Никако другачије ми не можемо остварити ту најлепшу и најприснију везу човека са Богом, него у Литургији, у Телу и Крви Христовој. Кад год смо на Светим Богослужењима ми треба да приступамо Светој Тајни Тела и Крви Христове, која нам даје печат вечнога живота и печат Царства Небескога. Овде видимо како Господ позива Лазара именом, а овога богаташа баца у таму најкрајнију то је тај личносни однос који се може остварити једино у Цркви Божијој, никако другачије. Једино у Цркви ми личносно општимо са самим Богом, ступамо у заједницу са Њим, и само Јеванђеље данас потврђује то када Господ позива Лазара именом да га прими у своје Царство. Тако ће и Господ и нас, ако будемо угодници Божији и будемо следили пример наших предака и Отаца који су нам оставили залог тог вечнога живота, који су следили пут Јеванђеља, пут врлине, пут подвижничког живота у овоме свету, настанити у Царству Небескоме.

-Царство Небеско је најлепши дар који је Бог оставио човеку, и све што се десило кроз историју, од Христовога страдања, Васкрсења и Вазнесења, седања са десне стране па све до Другог и славног Христовога доласка кога очекујемо. То је цела икономија нашега спасења, која се непрестано одвија на Светој Литургији, управо тога се свега сећамо. Стога и ми као народ Божији, као царско свештенство, морамо имати то на уму, да непрестано долазимо у Цркву Божију, да се непрестано причешћујемо Телом и Крвљу, јер је то залог вечности и вечнога живота. То је оно што су нам оставили наши преци, и зато су они зидали ове Цркве, да би ми могли имати заједницу са живим Богом и да би могли живети литургијским животом. Нису то они градили да би се ми дичили тако дивним светињама, него да би имали заједницу са самим Богом и да би могли једни међу друге стати лицем к лицу, да би могли осетити да смо ми сви једно, да смо сви једни другима потребни и да сви носимо бремена једни другима. Знајмо да је Христов јарам лак, ако једни другима носимо то бреме и тај крст који нам је дат.

-Нека би Господ дао да ова светиња заблиста оним сјајем и светлошћу и да благослов Божији буде на овом месту, на свима вама, драга браћо и сестре и нека сте благословени, од сада и кроз сву вечност. Амин!

Трпеза љубави је уприличена у просторијама ОШ Мохово.