Ивањдан у Негославцима

На празни Рођења светог Јована Претече - Ивањдан, дана 07. јула 2020. године, светом Литургијом у капели посвећеној Рођењу светог Јована Претече началствовао је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим.

Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј-ставрофор Драгомир Живанић, парох негославачки, протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, парох прве парохије вуковарске и ђакон Војислав Николић.

По освећењу славских обележја Преосвећени је проузнео следећу беседу:
-Часни оци, драги начелниче ове општине, драга браћо и сестре, нека свима нама буде на здравље и на спасење празник који нас је сабрао у овај храм Рођења светог Јована Претече и Крститеља Господњег.
Велика је Тајна у рођењу Пророка који је табао стазе за долазак Господа нашега Исуса Христа. Црква Божја кроз своју историју слави три рођења, једно је Рођење Пресвете Богородице, једно је Рођење Господа Исуса Христа и треће је Рођење Јована Крститеља. Славећи рођење Јована Крститеља истиче се важност његове личности. Велика је улога светога Јована у икономији нашега спасења. Где год да кренемо, у било којој осликаној цркви видећемо икону светог Јована Крститеља на којој је порука ”Покајте се јер се приближи Царство Небеско”. То је позив вечности који нам је дат да бисмо се саображавали са Христом, да бисмо преображавали нашу душу чему нас је учио и свети Јован. То је суштина живота на земљи. Покајање је пут ка вечном животу. Као људи ми непрестано грешимо, имамо палу природу, огреховљену природу. Нема човека на земљи да је безгрешан, али се трудимо да у овоме свету достигнемо светост. То је лепота нашега живота на земљи, да сабирамо врлине које нас уводе у вечни живот, у Тајну нашега живота у Цркви, у Христу. То је оно чему нас је учио свети Јован Пророк и Претеча.
У данашњем одељку из Апостола могли смо чути како се говори о ноћи као симболу греха. Ако ходимо путем ноћи, ходимо путем странпутице и греха. Ако победимо таму живота моћи ћемо угледати преображењску светлост, покајну светлост о којој нас учи свети Јован. То је оно, драга браћо и сестре, што је најлепше у овом свету и што је Црква кроз све векове проповедала. Црква је проповедала народу покајање кроз које се рађа љубав у човеку. Праштамо да бисмо волели. То је лепота коју хришћанство има. Не треба да се светимо једни другима због изречених речи, него да се молимо за њега и за опроштај грехова што смо можда и ружно помислили томе човеку. То је хрићанство и то је лепота, да једни другима праштамо. Ако схватимо да је наш целокупан живот омеђен грехом и да смо грешни људи, схватићемо и то да је Црква радионица спасења где задобијамо опроштај грехова и приближавали се Царству Небеском. Велики подвижници и пустињаци, као што је био и свети Јован, говорили су да кроз Тајну покајања долазимо до спасења. То је оно што нас треба красити и што треба бити венац и руководитељ нашем животу у све векове и у сва времена. Треба да влада љубав, што смо такође чули у Апостолу. Требамо да једни друге грлимо братском љубављу онако како Господ грли и љуби нас. Видимо колика је дубина вере и колика је лепота вере у Цркви Божјој. Вера нас води ка вечности, ка Извору Живота, ка бањи Витезди поновног рођења. Свето Причешће и светотајински живот је најбољи лек кроз све векове.
Нека је благословен данашњи дан, да се увек саображавамо путевима светог Јована Пророка и Претече и Крститеља Господњега, да нам он буде руководитељ у Тајни покајања. Да увек имамо на уму спасење и своје и својих ближњих, да једни другима праштамо и тако задобијамо благослов Божји. Да нас благослов Божји увек руководи у Цркву ка светоме Причешћу, јер је то пут хришћански, благословен пут светога Јеванђеља и животворне Речи која се даје човеку.
Нека је благословена слава овде у Негославцима, кумовима нека је на здравље и на спасење и нека их благослов Божји прати кроз сву вечност! Амин.