Храмовна слава на Доброј Води у Вуковару

У уторак, дана 27. октобра 2020. године, на Доброј Води у Вуковару, прослављена је храмовна слава - Преподобна мати Параскева. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим уз саслужење свештенства Епархије осечкопољске и барањске.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, први парох вуковарски, протојереј-ставрофор Миљен Илић, други парох вуковарски, јереј Вукашин Цветојевић и ђакон Војислав Николић.

После заамвоне молитве Епископ Херувим осветио је славски колач и одслужио мали помен новопредстављеном протојереју-ставрофору Милораду Лазаревићу.

На крају Свете Литургије Епископ Херувим проузнео је следећу беседу:
-Диван је Бог у светима својим. Када год се сабирамо осећамо у души истину ових речи псалмопојаца Давида. Сабрала нас је данас Преподобна мати наша Параскева у овој долини, како бисмо прославили име Божје и ову велику угодницу Крста Христовога који је носила целога живота. Требамо да славимо њен живот који треба бити путоказ нашем животу. Често се може прочитати код великих и умних људи: ”Нити мањег житија нити већег подвига”. Ова дивна светитељка живела је животом подвига, молитве и Крста Господњега. Носила је Крст Христов и подвиг свог живота изнела је на Голготу Христовог Страдања. Прослављена је јер је у овом животу живела ангелски – онако како и ми требамо да живимо. Света Петка нам је показала како треба да живимо и којим путем треба да ходимо у овом свету – живот наш треба бити искључиво омеђен и испуњен Христом. То је пуноћа којом можемо да се напајамо из житија Преподобне мајке наше Параскеве. Њен живот био је пустињачки живот, испуњен подвигом. Одлазећи у пустињу предавала се Господу борећи се против демонских сила које нападају на ум и душу сваког подвижника. Успешно се изборила са искушењима и својим подвигом задобила венац вечне славе. Прослављена је у Христу јер је са Христом живела. Својим животом она нам поручује да и ми, браћо и сестре, живимо таквим начином живота. Да живимо начином подвига, начином ношења Крста Господњега и поучавања речима Христовог Јеванђеља. Њена душа била је испуњена псалмима и јеванђелским истинама, свим оним врлинама које су је красиле и дале јој венац вечне славе. То је та суштина ка којој као хришћани требамо да идемо. Када год долазимо у ову светињу требамо да имамо на уму то житије, да се њиме преображавамо, да понесемо Крст који је она носила и да га достојно принесемо и предамо Господу. То је наш позив и наша улога у овоме свету – да преображавамо једни друге Крстом Господњим, да се преображавамо љубављу, надом и слогом. То је непрестана и насушна потреба нашега народа на овим просторима – да будемо једни са другима сједињени у љубави, миру, нади и слози. Ништа нам не треба сем тих првих и основних врлина и корака у нашем народном етосу. Слога треба увек да нас краси, љубав да нас изграђује а Христос да нас све обједињује како бисмо били браћа и сестре у Христу. Није лако носити Крст Господњи, што нам је показала и Преподобна мати наша Параскева. Ако носимо Крст који смо добили Светом Тајном крштења требамо имати на уму да је то суштина нашега васкрсења, суштина нашега преображења у Христу. Не можемо се очистити од греха уколико не осетимо пуноћу Крста Господњега, пуноћу заједнице и Литургијског сабрања. Литургијско сабрање је предукус Царства Небескога. Сабрани смо у Христу, око Тела и Крви Господње. Сабрани смо око светих Божјих угодника, са свима светима смо били сабрани у молитви, једнодушно. То је пуноћа и благослов Божји који нам се даје. Тело и Крв Господња је благослов Божји, ту је благодат Светога Духа која нас храни и напаја да издржимо сва искушења у којима се налазимо. То нам је потврдила и Марија Египћанка, дивна светитељка из 4. века. Живела је животом подвига у пустињи, борила се против демонских сила и своје телесности. Онога тренутка када је примила благословене дарове предала је своју душу Господу. Господ хоће преображену душу која у себи носи Крст Христов и која је преображена Јеванђељем. Потврду за то можемо да прочитамо у духовним штивима која нас упућују ка Христу, ка Литургији и свим оним даровима које је Господ припремио за нас.
Некa би Господ дао да се сви непрекидно преображавамо у Христу, да наша заједница у Вуковару буде благословена, пре свега сложна и јединствена, јер је то насушна потреба како бисмо били народ светосавски, народ немањићки на путу наших Светих отаца.
Живи, срећни и благословени били! Амин.

Видео запис беседе можете да погледате ОВДЕ.