СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕНА СЛАВА БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА

Слава крчке богословије молитвено је прослављена у среду (12. 2. 2025.) уз присуство мноштва верника који су се на овај велики празник окупили у манастиру Крки. Свету Архијерејску Литургију служили су Његово Високопреосвештенство Архиепископ задарски и Митрополит далматински Г. Никодим и Њихова Преосвештенства Епископи бихаћко-петровачки Г. Сергије, осечкопољски и барањски Г. Херувим и ваљевски Г. Исихије. Са неколико речи о важности празника окупљеном верном народу се обратио Владика Сергије.

”Ако постоји најузвишенија ријеч, ријеч исказана људским устима и мисао у створеном уму рођена, ријеч од Бога, ријеч достојна да искаже или барем приближи тварном и објасни однос Три Личности Свете Тројице, а Једног Божанства, у свези и љубави постојећег, она ријеч која бива у могућности да макар мало у видик људског ока прикаже неисказану славу, онај трачак свјетлости и слух Божанског звука открива нам се данашњом Благом вијести у којој се Логос Логосом обраћа и свима нам јасно открива тајне од постања свијета, та ријеч би била најумјеснија да опише и искаже похвалу светој тројици јерараха, Василију Великом, Григорију Богослову и Јовану Златоусту.
Данас када прослављамо света три угодника Божија, три златне трубе шравославља, постајемо удостојени заједно са њима созерцања славе Божије и заједништва у Духу Светоме. Не налазећи у њиховим личностима ништа што би узвисило једног у односу на друге, историјски сагледавајући повјест о настанку њиховог светог спомена и ми се саображавамо свима који истински поштују њихово богоугодно дјеловање.
Када је у оно вријеме постављено питање које је изазвало недоумицу у народу који бјеше од ове тројице већи, па се и многи тим поводом раздијелише између себе заузимајући супротне стране и претпостављајући једни другима различита мишљења, деси се да Божијом интервенцијом на натприродан начин би разријешена ова недоумица, па се тако у сну Епископу евхаитском Јовану јавише ова божанствена тројица у истој слави и части, не издвајајући се притом ни по чему један од другога, те тако наочиглед безизлазна ситуација задоби позитиван епилог.
Овај примјер, као и многи други примјери из живота Цркве уче нас да је управо она Богом вођена и да не постоји безизлазна ситуација. И не само примјер установљења овог празника из IX вијека већ и житије сваког од ројице јерараха Божијих, који се кроз благодатни дар богословља преко њих излио у веома тешка времена када су Цркву Божију разједале и нагризале многе јереси и унутрашњи немири.
Свети Василије Велики, поборник православља, велика луча моралне чистоте и ревности вјерске, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб Цркве Божије. Он се одликовао великом ученошћу, који је попут пчеле цјелокупно образовање усмјерио ка стицању знања Божијег и одбрани Цркве од многих лажних учења.
Свети Григорије Богослов, са правом назван богословом, својим поетским и богословским надахнућем богословствовао је о Светој Тројици, неуморно дјелајући на изградњи Цркве и чувајући је својим животом од јереси.
Јован Златоусти, такође носећи чувени епитет златних уста која точе благодат Божију, својим омилијама хиљаде напајајући и приводећи Једном Богу у Тројици душе свих оних који се истински у Њега уздају.
Како у њихово доба тако и данас, пред Цркву су постављени многи изазови који задиру у дубоку срж и нарушавају суштину еклисиологије. Подјеле, раздори и сепарације, постале су свакодневица и више уопште није чудно чути да се широм свијета дешавају ствари које нас опомињу да смо ипак ми смртни људи који вртоглаво и безобзирно хрле ка испуњењу личних захтјева, те газимо и затиремо све што нам се нађе на путу. У савременим овоземаљским превратима и немирима свакодневно молимо за мир у свијету, али и за мир у нашој отаџбини и региону. Широки спектар бурних дешавања не може да нас не упути на Спаситељеве Ријечи Који нам говори: ”Чућете ратове и гласове о ратовима...јер ће устати народ на народ и Царство на Царство и биће глади, помора и земљотреса по свијету.”
Све ово како нам и казује Сам Господ треба да се збуде, али да нас не уплаши нити обесхрабри, већ напротив да утврди у молитви и истрајности у подвигу мудрости и љубави како би опстали у Његовој Истини.
Према томе пажљиво размотривши заповијест Апостола Павла да се присјећамо својих старјешина који нам проповиједаше о Логосу, угледавши се на њих, опомињемо се данас празнујући спомен светих јерараха Божијих, ових златотканих труба Цркве Христове, просећи њихове молитве и заступање пред престолом Божијим. Подижемо глас и ми недостојни, дрзнувши се да пред лице Владике свог и Творца, ми грешници, принесемо свој дар, своју скромну лепту, не уздајући се у своје заслуге већ првенствено у Његову Милост.
Данас света Црква у лику ове свјетлости прославља њено исијавање, у огњезрачним свјетилима Тројичног три јерарха Цркве Христове. Три човјека, али и три сунца. Три учитеља и три свештеника који бијаху као људи обучени у сунце и не само да су се заодјенули овим рухом, већ су и сами постали неугасива свјетлост. Ово није заслуга човјека, ово је дар Божији, дар Духа Светога, јер у овоме свијету не постоји таква свјетлост коју тама не обузима, једино онда ако је та свјетлост Христом обасјана и Христом оживотворена. И ту свјетлост Он је несебично даровао својим ученицима рекавши ’Ви сте свјетлост свијету’, а преко њих и свима нама који се у страху Божијем учимо у ријечи Његовој. На тај начин и свједочимо Бога који овакве велике и свете тајне даде људима. Свједочимо је као будући јерарси, као будући богослови и теолози Цркве Божије уграђујући се у њене темеље и продужавајући мисију великих јерараха, оних на чијем смо данашњем слављу призвани гости.
Сабрани у заједници Светог Духа, прослављајући спомен на света три јерарха, света три Епископа, богоносне мужеве Цркве, небеске заступнике овог светог чилишта застајемо пред величином њиховог заједничког удјела у изградњи јединственог здања Цркве, како материјалног, тако понајвише духовног здања које се предањем, вођеним Светим Духом непрекидно преноси до данас. Тако они бивају наши узори-оци, али и браћа по духу имајући синовство у Богу Оцу и Мајци Цркви која нас све призива у своје наручје и храни оном Божанском храном будућег вијека.
Ови светитељи Божији призваше све нас у служење Свјетлости, служење послушности и љубави Божије. Ходећи њиховим стопама бивамо вођени Духом Истине, оним Духом који је умовима великих људи исписао догмате и установио Цркву Божију савјетујући у тајни како се учити у Духу Тројичнога ’Слушајте старјешине своје и повинујте им се, јер они бдију над душама вашим, пошто ће одговарати за њих, да би то с радошћу чинили, а не са уздисањем’, славећи Животворну Тројицу у Свијетлости Божанској пројављену, Оца који превјечно рађа Свјетлост, Сина који свијетли у тами и тама Га не обузима и Духа Светога, Оживотворавајућу силу Тросунчаног Божанства у вијекове вјекова”, рекао је Епископ бихаћко-петровачки.

Након Свете Литургије прослава се наставила уз пригодан културно-уметнички програм, а Митрополит Никодим од срца је захвалио на доласку свима који су својим присуством увеличали овај дан, а посебно браћи Епископима, саборској заступници Ањи Шимпраги и предстваницима београдске и цетињске богословије.

ИЗВОР: Епархија далматинска

Епархија осечкопољска и барањска, 31226 Даљ, Загребачка 2а, Патријаршијски двор, Хрватска | тел/факс (+385) 31-590-020, e-mail: episkop@eparhijaosecka.hr, euodalj@eparhijaosecka.hr | Уредништво сајта, тел. (+385) 91 1908 555, e-mail: info@eparhijaosecka.hr >>> Адресар
Права на објављени садржај задржава СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА, Садржај је доступан за преузимање уз обавезно навођење извора.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА