Теодорова субота прослављена у Борову

На Теодорову суботу, 08. марта 2025. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим богослужио је у храму Светог првомученика и архиђакона Стефана у Борову.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј Љубенко Јовић, парох прве парохије боровске, протонамесник Драган Сердар, парох друге парохије боровске, протођакон Војислав Николић и ђакон Здравко Бошковић.

Архипастирова беседа:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе, нека свима буде на здравље и на спасење овај дан у који смо се окупили под сводове светога храма Светог првомученика и архиђакона Стефана. Окупили смо се да бисмо се причестили Телом и Крвљу Господњом, храном вечности. У периоду смо поста, када усмеравамо своје биће педагогијом Христовом и када се хранимо Јеванђељем Христовим и благодаћу Светога Духа. Једино тако можемо да светлимо свету као истински христоносци и богоносци који чувамо своју веру кроз лични подвиг. Прва недеља Свете Четрдесетнице нас је кроз ширину богослужења и лепоту и поезију својих молитава учила смирењу и послушности, трпљењу и смиреноумљу и свим врлинама које човек у свом животу треба да негује да би заиста био носилац благодати Светога Духа.
Сви мисле да могу бити учитељи, да могу васпитавати, али једини прави Васпитач јесте једино Христос. Нема овде на земљи васпитача, оних достојних те врлине и те благодати Божије. Можемо је следити и можемо се уподобљавати јер нас то чини бољима. Боље ћемо разумевати педагогију Христову, сејаћемо мир и љубав, учити се пожртвованости. Насупрот томе, ако идемо за науком овог света сејаћемо мржњу, завист, свађу и покушаваћемо на све могуће начине да угрозимо лик Божији у другом човеку. Тако ћемо другога човека и самога себе одвајати од Бога, а то нам није задатак нити је то наш циљ у овом свету. Требамо једни другима да будемо браћа и сестре, на то нас упућује педагогија Христова као најсавршенији и најбољи задатак овде на земљи. Зашто сам почео да причам о педагогији Христовој?

Зато што се радујем да видим овде оволики број деце која су управо примила најсветији и најсавршенији дар — Крв и Тело Христово и облагодаћени тиме сада могу да ходе бурама овога света достојанствено и по закону Божијем. Могу да осете љубав и топлину Дома Божијег!

На нашој деци је данас највеће искушење и терет јер њихова младост трага за Истином да би остали оно што јесу, да остану оно за шта их је Бог створио: добри синови и кћери својим родитељима, својој заједници и својој Отаџбини.

Данашња навала и наметање прозападних вредности које се лажно представљају као демократија и крију под широким корпусом људских права воде цело друштво а посебно нашу децу злехудим путем апсолутне анархије и непоштовања никога и ничега — ни родитеља, ни школе, ни своје сопствене заједнице, Цркве и Отаџбине. Пред нама је велики изазов али и задатак: да се очувамо као друштво, да опстанемо. Ово је благословен пут и прави пример образовања по лику и подобију Божијем и исправан пут нашег живота на земљи. Он се не темељи на законима овога света већ по закону Јеванђеља Христовог јер је оно простор апсолутне слободе а не оне тобож слободе погрешно схваћене по принципима данашње идеологије која води у провалију и супротан смер од онога што је детету дато, задато и назначено.
Човек је по створењу назначен да буде достојан носилац благодати Божије, да буде онај који следује и који носи благодат и благослов Божји. Зато је образовање потреба сваког друштва и свакоме ко то жели оно је посебан благослов и насушна потреба. И таква су деца благословена која следе хармонију једног достојанаственог друштвеног поретка. Ученик је тај који треба да умножава дарове који су му дати, да кроз учионицу или било где да се налази сведочи свету достојанство оних моралних вредности које га чине великим пред својим славним прецима и својим учитељима и старешинама, а све то у славу Божију.То је благослов и таква су деца благословена која жуде за школом и желе да уче и да се усавршавају. Учионица и школа јесу место управо тог и таквог васпитања. Задатак је детета да буде понос својим родитељима, да буде понос својим учитељима јер су они његов узор у овом свету. Деца не смеју да буду у декадентном статусу. И Свето Јеванђеље нас учи и заповеда да се сећамо својих учитеља који су нас учили закону Божијем. 

Велики је дар и благослов Божији да свако од нас већ као дете, као мали човек, може да следи ову заповест и у свом животу следи такав пут. Требамо увек такви да будемо јер је то пут Светога Саве и Светога Симеона: живот у послушности према својим родитељима и породици, према учитељима и својој заједници, према Отаџбини. То су благодати Божије и благодат закона педагогије Христове. Зато се увек требамо у томе васпитавати да бисмо могли осећати пуноћу љубави Божије и овог литургијског сабрања. Литургија је простор у којем се сабирамо и добијамо онолико колико нам је по благодати Божијој дато, ни мање ни више, али управо колико нам је потребно. Добијамо од Бога све што даје нашем животу смисао и ништа више нам од тога не треба. Тежимо неким величинама, висинама, али Бог нас је поставио управо на оно место на којем треба да будемо. Исто тако, човек треба својим животом да посведочи то, да носи крст који му је дат. Не треба да буде законик овога света, проносиоц закона који се непрестано срди и покушава на све могуће начине да је он нешто битан. Нисам ја ни у ком смислу битан, једино је Бог битан и Бог је тај који нас воли. Бог ће знати ако друге гледамо другачије од онога како Он нас воли. Бог нас трпи због своје љубави и покушава свима нама показати колика је Његова љубав, али тражи и од нас да покажемо своју љубав према брату. Не требамо бити увек у некој срџби и указивању на грешке. Требамо да покажемо љубав, покажи љубав и љубављу ће ти се све узвратити. Ако покажеш мржњу онда ће ти се све и вратити мржњом. Нећеш бити ни уважен, ни почашћен ни угошћен у овом свету у ком живиш. Али уколико је све супротно, онда си и уважен, и угошћен, и почашћен и причешћен и све Божије благодати које су дате.
Нека је благословен овај данашњи дан и данашње сабрање овде у селу Борову. Да се увек у радости Божијој сусрећемо, да се радујемо у Христу и да нам мера свега буде Христос. Овај пост да нам буде заиста на благослов Божији, на наше узрастање у педагогији у пуном смислу те речи и да нас љубав Божија увек милује и греје, од сада и кроз сву вечност! Амин.

Епархија осечкопољска и барањска, 31226 Даљ, Загребачка 2а, Патријаршијски двор, Хрватска | тел/факс (+385) 31-590-020, e-mail: episkop@eparhijaosecka.hr, euodalj@eparhijaosecka.hr | Уредништво сајта, тел. (+385) 91 1908 555, e-mail: info@eparhijaosecka.hr >>> Адресар
Права на објављени садржај задржава СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА, Садржај је доступан за преузимање уз обавезно навођење извора.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА