Света архијерејска Литургија пређеосвећених дарова и исповест свештенства Епархије осечкопољске и барањске

У петак, 21. марта 2025. године, када Црква празнује успомену на Светог Теофилакта Исповедника, Његово Преосвештенсгво Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим началствовао је Светом архијерејском Литургијом пређеосвећених дарова у Преображенској капели манастира Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини.

Том приликом обављена је Света Тајна исповести свештенства Епархије осечкопољске и барањске. Исповедници су били протојереј-ставрофор Владо Кљајић и протојереј-ставрофор Добривоје Филиповић, умировљени свештеници Епархије осечкопољске и барањске.

Епископ Херувим обратио се свештеницима пригодном беседом:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, нека је на радост и спасење Света Тајна причешћа и исповест којој сте данас у овом Светом манастиру сви приступили. Радујемо све сви том и таквом догађају који нас је сабрао пред лице Божије и пред Тајну Живота, то јест Тајну причешћа коју смо примили. Обнављамо се увек изнова за живот вечни, јачамо се за подвиг послушности, молитве и покајања. То су Тајне које су уткане дубоко у бићу човека, побуђују човека да буде биће благодати Божије, благодати Светога Духа. Једино преображен човек може бити у благодати Божијој, може бити онај ко заиста следи Реч и држи Јеванђеље у свом срцу. На нама пастирима је највећи задатак да истрајемо, да нам ово буде приоритет пастирског служења. Пастирско служење је најлепши дар који нам је Господ дао, по слободи избора и наше воље да будемо пастири словесног стада, достојни Пастироначалника Христа који нам је у свему и свакоме тренутку Узор. Требамо да сведочимо име Христово и Тајну спасења, проповедајући Реч Јеванђеља и сведочећи ту Реч нашем народу, повереном нам стаду. Свака душа жедна је Речи Божије, жељна пастирског односа и пастирске одговорности, жељна умивања Јеванђељем Христовим, благе Речи која теши и помаже у задобијању вечног живота. На то смо позвани, то је наша одговорност и наш императив у служењу. То је све оно што смо као богослови, ђаци, студенти научили и треба да применимо у нашем пастирском односу према стаду Христовом, према парохији. Требамо да будемо одговорни према ономе што нам је Бог поверио и дао. Дао нам је Бог да људима руководимо у духовном смислу, то је велики дар и велики благослов. Велика је то одговорност пред Господом, шта ћемо ми пред Господа изнети? Какве ћемо дарове Њему однети? Можда се сви требамо запитати, а на првом месту ја. Шта ми као пастири требамо да изнесемо пред Господа, какве дарове пред Свевишњег да изнесемо? Данас смо овде у Царству Божије, благодаћу Светога Духа, испуњени том радошћу, том снагом, енергијом која нас непрестано напаја и улива нам живот, даје смисао нашем животу и служењу. Тако треба бити у сваком тренутку, да љубав непрестано влада, љубав да топи брег мржње и све неспоразуме. Љубав да топи таштину душе наше. Сви смо ми у неком тренутку у тој таштини, тражимо себе, тражимо Бога. Трагајући себе увек сматрамо пониженима, сматрајући себе жртвама. Али Бог то на такав начин не гледа, Он на такав начин не суди ни свету ни човеку, па ни нама. Бог тражи од нас да будемо у подвигу послушности према Цркви, а да себе пронађемо и сместимо у однос према Лику Христовом. Ако се лик Христов усели у нас, а ми на Њега будемо гледали очима каквим треба да га гледамо, онда се та таштина растапа и нестаје. Све добија своју слику и видимо да нико није потчињен и понижен, него да су сви достојни онога служења које је Господ доделио. На овом свету нико не може бити судија, једини Судија по правди и истини јесте Христос. Нама је Христос први и једини Узор, а ако је Он узор свима нама онда немамо могућности ни право да ни на који начин судимо једни другима. Да једни од другима доносимо суд, дал је неко добар или лош, да ли је овакав или онакав. То није на нама, него на Богу, а по делима нашим нека нам Бог свима суди. Да ли смо добро учинили и да ли је то добро урађено како треба или само на моју корист. Да ли је учињено на корист заједнице и братије? Ако тако сагледавамо живот, ако тако гледамо на смисао живота онда је све оно што нас оптерећује у помислима, у дубини бића, топи се и нестаје и добијамо преображени лик, преображавамо се благодаћу Божијом. Уколико то није тако, онда влада метеж и мржња, влада неспоразум. Јер тамо где не допуштамо Богу да делује – ђаво делује. Непомјаник увек тражи шупљину у односу према човеку, у односу на биће човеково. Тражи да се у човека усели како би он био онај који ће руководити човеком.
Морамо се увек трудити, морамо бити достојни Крста Христовог који нам је дат. Дат нам је крст служења Богу и своме роду, служења благодати Божијој, љубави Христовој. Љубав треба да влада, да надвлада све оно што нас раздваја једне од других. Љубав да савладава несугласице и размимоилажења, она да нас уподобљава и учи Царству Божијем и Јеванђељу Христовом.
Заиста се радујем када смо овако сабрани, када смо једни са другима у љубави Христовој, када нас љубав благодаћу Божијом умива као роса Ермонска. То је онда благослов Божији и знамо да смо на правом путу. Некад требамо примити критике, некад прихватити да постоје и различитости међу нама. Није све критика, некада се на разликама учимо поправљању, васпитавамо се у Христу. Нико од нас којему је дато да управљамо Телом Христовим није судија нити законодавац, него је онај који проводи Реч Божију у времену у којем живи. Није лако стати пред човека, покушати са свим различитостима карактера и издејствовати оно што је стварно за добробит и корист Цркве. Ништа што се ради није на зло нити једног нити другог, него је све на добро и на изграђивање наше заједнице, локалне Цркве у којој служимо и деламо. Зато се увек трудимо да будемо људи Јеванђеља Христовог, људи љубави Христове, људи послушности и молитве. То ће нас изграђивати снагу и дати моћ да истрајемо у времену у ком живимо, кроз сва искушења са којима се боримо. Будимо сигурни да ће благодат Божија деловати и сви ћемо бити достојни тог крста, достојни онога што носимо са собом, а то је благослов који смо примили Тајном рукоположења.
Нека сте сви данас благословени и нека је благословено ово наше Свето Сабрање под сводовима овога Светог манастира. Да се увек у радости Христовој сусрећемо и служимо, да љубав буде једина круна која ће нас увек хранити, а Јеванђеље једино законоправило. Нека сте сви срећни и благословени од сада и кроз сву вечност! Амин.

Епархија осечкопољска и барањска, 31226 Даљ, Загребачка 2а, Патријаршијски двор, Хрватска | тел/факс (+385) 31-590-020, e-mail: episkop@eparhijaosecka.hr, euodalj@eparhijaosecka.hr | Уредништво сајта, тел. (+385) 91 1908 555, e-mail: info@eparhijaosecka.hr >>> Адресар
Права на објављени садржај задржава СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА, Садржај је доступан за преузимање уз обавезно навођење извора.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА