На Лазареву суботу, 12. априла 2025. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог оца Николаја Мирликијског у Пачетину.
Епископу Херувиму саслуживали су протојереј Љубенко Јовић, парох боровски, протојереј Бранислав Полимац, парох палестински и протођакон Војислав Николић.
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе и децо Божија! Сабрали смо се у спомен Лазаревог васкрсења, којег данас прослависмо литургијски овде, у Печетину, славећи Бога на првом месту и напајући се оном неизмерном љубављу Божојом која се и кроз овај празник, кроз овај догађај, непрестано показује као истинита брига Бога о човеку.
Заиста је то тако, јер то је вечни план Божији, да Његова брига увек буде над целим човечанством. Међутим, оно што је најстрашније у целокупној историји је смрт. Зато она мора да буде побеђена, а овај празник јесте увод у ону тајну над Тајнама, односно велику тајну Васкрсења Христовога. Сутра прослављамо Цвети, а онда улазимо у Страсну и велику недељу.
Страсна и велика недеља је симбол страдања Христовога за целокупно човечанство, а на крају тога периода, улазимо у празник Васкрсења Хростовог. Празник над свим празницима, празниик који нас уводу у тајну живота у ту величанствену победу Божију над смрћу и враћање човека у оно првобитно достојанство, а то је да је стврен за вечност и да живи за вечност. Данашњи празник је управо тај пут, тај показатељ, тај смисао човековог живота на земљи, тај показатељ како треба живети. Јер човеков живот на земљи непрестано треба бити испуњен Крстом Христовим, а Крст Христов подразумева распеће и страдање једни за друге. Без тог Крста Христовога неможемо осетити тајну Васкрсења ако мрзимо и имамо нетрпељивости једни према другима. Онда ту нема тајне, ту нема суштине живота, и нема оне благодати Божије која треба да оприсутњује присуство Божије међу нама. Онда је то „смисао“ без смисла, односно нешто што се искључиво везује за суштину и вредности овога света у времену у коме живимо. Али уколико се враћамо Крсту Христовом, уколико се враћамо тој тајни Распећа, тајна Васкрсења ће васкрснути љубав, да оно што нас дели једни од других буде побеђено и поново нас међусобно зближи једни са другима. Треба да побеђујемо кроз молитву, кроз живот у Цркви, кроз светотајински начин живота. Зато је веома важно да изнова распињемо себе са Оним који је Себе разапео за целокупно човечанство. То нам треба бити симбол, то нам треба бити суштина нашега живота. Неко ће увек казати зашто овај иде у Цркву, или грешник, зашто овак иде и због чега овај иде? Па иде зато што га Бог позива и зато што је његово присуство ту неопходно. Јер то показује тајну његовога постојања. Једноставно речено неможе човек живети у мржњи и у себичности, нити може живети у ништавилу овога времена у коме живимо. Јер та гордост нас одвлачи од тајне спасења, од Цркве Божије, и удаљава нас од оних исконских светосавских вредности. Кроз овај празник Лазаревог васкрсења је целокуном човечанству дата могућност да може осетити тајну спасења, тј. тајну Васкрсења. Лазаревим васкрсењем ућићемо у тајну Васкрсења Христовога, односно у тајну коначне победе живота над смрти! Зато је ово велики празник, зато су сутра Цвети, када Христос улази у Јерусалим, и када почиње тајна страдања. Али не тајна страдања ради Христа, јер Христос није морао страдати и није морао претрпети то страшно страдње и то страшно распеће. Разапет је ради човека и претрпео је то страдање, у тридневно гробу био и Васкрсао, ни због чега другог него искључиво ради човека. Браћо и сестре, ако имамо тај пример и ту слику пред собом, онда можемо другачије да гледамо свет, онда можемо другачије да гледамо на човека, можемо другачије да сагледавамо сами себе. Оно што нас удаљује једни од других, та себичност наша, та немогућност љубави једни према другима често нас уводе у безсмисао и у таму смрти. Али све то можемо победити уколико се напајамо оним суштинским вредностима врлинског начина живота, односно све оно што јевађеље Христово проповеда, што је део црквеног предања, и оно што нас гради као људе. Јер треба међусобно изграђивати љубав и јеванђеље Христово које је порука мира и порука доброте.
Стога нека сте сви благословени и нека је благословен овај данашњи дан и овај данашњни празник. Неизмерно се радујем се што смо данас овде са свима вама, што смо одслушали овај дивни славопој наше дечице који су отпевали дивну песму „Ми смо деца неба“, а која су нам свима живи пример истине како треба сви међусобно да живимо. Они су будућност, они су снага и наш прави светосавски дух који нас радошћу обнаваља, даје нам снагу, улива наду у опстанак и живот на овим просторима и на свим просторима гдегод наш народ живи, где Црква Божија проповеда речи Јеванђеља. Нека Божији благослов буде на вама и нека вас све Господ чува, и да у радости дочекамо Васкрсење Христово. Живели, сретни и благословени били. Амин.
ИЗДВАЈАМО__________
28.4.2025.
28.4.2025.
Епископ Херувим обишао радове у Клиси28.4.2025.
Света архијерејска Литургија у Тењи27.4.2025.
Недеља Томина у Светоуспенском манастиру25.4.2025.
КРСНА СЛАВА ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕНА У БРЧКОМ25.4.2025.
Поглавар Српске Православне Цркве посетио Донски манастир у Москви25.4.2025.
Патријарх Порфирије посетио Подворје Српске Православне Цркве у Москви25.4.2025.
Патријарх Порфирије разговарао са председником Руске Федерације Владимиром Путином25.4.2025.
Патријарх српски г. Порфирије разговарао Патријархом московским и све Русије г. Кирилом23.4.2025.
Изјава саучешћа Патријарха српског Порфирија поводом упокојења Папе Франциска22.4.2025.
Васкршњи уторак у Даљ Планини21.4.2025.
Васкршњи понедељак у Даљ Планини“Као што старост долази услед недостатка телесне хране, једна друга старост која води до смрти долази услед недостатка духовне хране, молитве.”
Старац Емилијан Симонопетритски
Епархија осечкопољска и барањска,
31226 Даљ, Загребачка 2а, Патријаршијски двор,
Хрватска |
тел/факс (+385) 31-590-020,
e-mail: episkop@eparhijaosecka.hr,
euodalj@eparhijaosecka.hr |
Уредништво сајта,
тел. (+385) 91 1908 555,
e-mail: info@eparhijaosecka.hr >>> Адресар
Права на објављени садржај задржава
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА,
Садржај је доступан за преузимање уз обавезно навођење извора.