Епископ Херувим богослужио у Оролику Епархија осечкопољска и барањска

Епископ Херувим богослужио у Оролику

“Уколико у човеку нема наде, нема вере и семе не донесе свој плод, не можемо ни очекивати помоћ и посету Божију. Божија посета уско је везана за човекову наду и веру. Када је човек болестан и у немоћи, у тескоби и муци, он призива Бога и тражи помоћ, али Бог гледа срце. Бог гледа дубину срца људског и по срцу мери колико је човеку потребно да би превазишао искушење. Бог човеку даје крст вере и трпљење да изнесе своју муку и искушење. Не даје Бог човеку крст који не може да носи, даје му управо онолико колико може. Све ово има васпитни карактер, одржава нам наду и уводи нас у Тајну вере, открива нам јеванђелске Тајне које су испуњене у Васкрсењу Христовом” - рекао је Епископ Херувим.

У Другу недељу по Духовима, 22. јуна 2025. године, када Црква слави Светог Кирила Александријског, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Оролику.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Михајло Марјанац, парох у пензији, јереј Срђан Трајковић, парох сремсколазaчки и протођакон Војислав Николић.

Епископ Херувим је после заамвоне молитве беседио:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, верни народе и децо Божија, нека је свима на здравље и спасење данашњи дан који нас је сабрао овде у Оролику, у храму Светим првоврховним апостолима Петру и Павлу.
Све се дешава по промислу Божијем, па тако и данашњи дан, данашње Јеванђеље које нас упућује на Апостоле, чули смо о позиву Светим Апостолима на проповед Јеванђеља Христовог. Господ Исус Христос позива Апостоле на ширење благе речи, на ширење Речи љубави коју је требало посејати целом свету како би сведочила истину Васрксења Христовог. Реч Јеванђеља јесте Реч Васкрсења, а Реч Васкрсења је Реч вере и наде која треба да је усађена у корен бића сваког човека. На крају јеванђелског зачала Господ Исус Христос говори: учинићу вас ловцима људи, дајући им и моћ да исцељују сваку болест и немоћ. Господ показује своју бригу о људима, показује да су Апостоли, а и ми који служимо Олтару Божијем заједно са њима, проповедници Јеванђеља Христовог, проповедници исцељења сваке душе и свакога тела. Човек рукоположењем добија пламен Светога Духа, и на почетку и на крају своје службе истом ревношћу и истим жаром треба да сија и да зрачи. То показује истинску пастирску оствареност, пастирску мудрост свакога од нас који служи Олтару Божијем и проповеда Реч Јеванђеља васколиком роду људском.
Данас смо могли чути и речи прокимена: Нека буде, Господе, милост Твоја на нама као што се уздасмо у Тебе. Уколико у човеку нема наде, нема вере и семе не донесе свој плод, не можемо ни очекивати помоћ и посету Божију. Божија посета уско је везана за човекову наду и веру. Када је човек болестан и у немоћи, у тескоби и муци, он призива Бога и тражи помоћ, али Бог гледа срце. Бог гледа дубину срца људског и по срцу мери колико је човеку потребно да би превазишао искушење. Бог човеку даје крст вере и трпљење да изнесе своју муку и искушење. Не даје Бог човеку крст који не може да носи, даје му управо онолико колико може. Све ово има васпитни карактер, одржава нам наду и уводи нас у Тајну вере, открива нам јеванђелске Тајне које су испуњене у Васкрсењу Христовом. Васкрсење Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа донело је победу над грехом, победу над смрти и сваким искушењем. Само кроз Христа и у Христу можемо бити аутентични проповедници Јеванђеља, можемо заиста бити проповедници и носиоци апостолског предања. Само ако смо заиста у Христу можемо да сведочимо Крст, Крст на којем је Господ разапет, који је наша нада и утеха. Оролик и ова наша светиња у западном делу Срема сведочи веру и постојаност нашег народа, сведочи истрајност људи, наших предака, који су се увек и где год су живели чували своју веру, језик и културу, своју Цркву. То нам је задатак, то је императив живота на овим просторима, да уз Бога, уз Јеванђеље Христово као најсавршенији закон, кроз Цркву и ширење љубави, на међусобној слози треба да живимо једни са другима. Требамо непрестано да носимо бреме једни другима у временима у којим се налазимо. Времена нису била лака ни када су наши преци долазили на ове просторе, нису лака ни данас. Свакако ће бити лакше ако једни другима будемо носили део крста, ако будемо имали међусобне љубави и разумевања, и уколико саборност која јесте у темељима Цркве Духом Божијим буде у нашем народу. Она је све благословено, благословена је свака заједница, како она најмања тако и она највећа. Може нека заједница бити и десет и педесет пута већа, али ако нема једниства и саборности онда не делује ни Свети Дух и благодат Божија. Заједница може бити и мала а да делује Свети Дух, јер Свети Дух сабира наш народ и чини јединство. Тако да бројеви некада нису мерило Божијег присуства и Божије бриге. Свакако, на нама је да се трудимо једни за друге, да у миру, љубави и слози живимо, да носећи Јеванђеље у срцу свом учврстимо веру своју, како бисмо били достојни наследници својих предака који су нам све ово оставили као залог наше молитве према њима, и њихове молитве према нама.
Нека сте сви срећни и благословени и нека је благословен данашњи дан од сада и кроз сву вечност! Амин.