Заветни дан у Брањини

У недељу 3. по Духовима, 29. јуна 2025. године, када Црква слави Светог Тихона Аматунског Чудотворца, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог Николаја у Брањини.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор Ђорђе Ковачевић, архијерејски намесник барањски, протојереј-ставрофор Владо Кљајић, парох у пензији, протонамесник Драган Вукадиновић, парох беломанастирски и протођакон Војислав Николић.

Архипастирска беседа Епископа Херувима сабраном народу:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, поштовани замениче жупана господине Хорват, драги народе и децо Божја, нека је свима на здравље и спасење овај недељни дан који нас је сабрао овде у овај прелепи и предивни храм богат својом историјом и значајем за живот нашег народа на овим просторима, а исто тако за само ово место. Црква је посвећена Светом оцу Николају, великом човеку Цркве Божје, великој труби православља, онај који се својим животом трудио да проноси Реч Јеванђеља Христовог, који је био очевидац Тајне Божјег Откровења овде на земљи. Бранио је веру од тадашње јереси, која је владала, а то је била Аријева јерес. Зато није случајно, што је по промислу Божјем овај свети храм посвећен Светом оцу Николају, да чува веру нашу, да он буде наш заштитник и сапутник у свим животним искушењима са којима се као народ сусрећемо. Он је и заштитник морепловаца, а и ми се драга браћо и сестре налазимо на великом и узбурканом мору историје. Морамо се чувати, сачувати своју веру, чувати оно што је свето у нама, а то је Јеванђеље Христово. Данас се жели угушити све што има димензију Јеванђеља, све што има димензију добра жели се ставити у други контекст. У контекст светске историје, пред џелате који желе свим силама да злоупотребе оно што је јеванђелско, све ради своје користи и ради своје добити. Зато је и ово велики дан који нас је сабрао под сводове овог предивног храма, који одише својом лепотом и молитвама наших предака који су нас градећи оваква здања, сабирајући нас око Цркве Божје, увек усмеравали на прави пут, били усмерење нашем народу. Шта је то што нас чини народом и кроз шта ћемо опстати као народ у времену у којем живимо? Ни у времену у којем су они живели није било лако, било је бременито и тешко, али су се трудили свим срцем и душом градећи овако лепе храмове остављајући нама завет да их чувамо, да се у њима Богу молимо и да се и за њих Богу молимо. Јер и за њих се треба Богу молити, они су наши заступници, они нас заступају пред Богом. Они су нас усмерили на тај пут, усмерили су брод нашег народа на овим просторима ка Царству Небеском.
Ово место је било и седиште архијерејског намесништва, што показује сам значај овог места и важност која у црквеном смислу има значај у мисији Цркве као важна административна јединица унутар црквеног устројства. То све показује да смо богат народ, са историјом и културом. Недалеко одавде је био, по предању, и наш манастир Брана – дивна духовна вертикала ка Богу, манастир који сведочи о славној историји нашег народа. Овај манастир је сведочанство да је Свети Сава походио ове просторе, благословио ове просторе да наш народ овде живи, да будемо задојени Јеванђељем Христовим и да Светосавље буде темељ нашег живота. Једино Светосављем ако дишемо, ако Светосављем душу своју чистимо и умивамо можемо да опстанемо. Требамо да се држимо једни уз друге, јер Светосавље нам то налаже. Светосавље је наш Нови Завет, и Светосавље и Косовскометохијски завет су Нови Завет нашега народа. Ово није ништа друго него Христов Завет остављен нама, пут нашем народу којим треба да иде и да прође.
Данас смо се кроз молитве сетили свих оних страдалника на Солунском фронту, у Првом светском рату, који су страдали бранећи Крст и слободу златну, бранећи оно што је свето, оно што је Христово, што вреди и што је добро. Бранили су своју Отаџбину и своју родну груду. То је велики благослов да смо имали такве људе кроз своју историју, а имамо засигурно и данас људи који дишу тим и таквим духом. Они дишу благодаћу Божјом, дишу Јеванђељем Христовим, чувају оно што је свето и што нам припада. Требамо да чувамо једни друге, да чувамо своју породицу, своју Отаџбину и своју дедовину. Треба да се сећамо својих предака и да их поштујемо, да одлазимо на гробља и да своје молитве за њих упућујемо Богу. То је онда прави пут, пут Светосавског предања, Светолазаревског предања, Светосимеоновског предања и свега онога што је чини богатство нашег народа и нашег бића.
Желим да свима вама честитам заветни дан овде у Брањини, испуњен радошћу што смо се данас сабрали овде, што смо прославили Бога на првом месту, што смо кроз молитве принели жртву за све оне који су се у историји трудили, градили, радили и умножавали љубав у овом светом храму. Преци су нам оставили завет љубави да се увек окупљамо, да се и њих сећамо и да никад не заборављамо оно што је свето у нашем народу – Јеванђеље и Црква Божја.
Нека сте сви срећни и благословени и нека је благословен данашњи дан! Амин.

Епархија осечкопољска и барањска, 31226 Даљ, Загребачка 2а, Патријаршијски двор, Хрватска | тел/факс (+385) 31-590-020, e-mail: episkop@eparhijaosecka.hr, euodalj@eparhijaosecka.hr | Уредништво сајта, тел. (+385) 91 1908 555, e-mail: info@eparhijaosecka.hr >>> Адресар
Права на објављени садржај задржава СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА, Садржај је доступан за преузимање уз обавезно навођење извора.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА