Света архијерејска Литургија у Слободној Власти Епархија осечкопољска и барањска

Света архијерејска Литургија у Слободној Власти

“Ваша брига за Цркву и однос према вери јесте прави пример како се чува и негује све оно што је свето, а уједно припада и нашем народном бићу. Чувамо своју крсну славу, свој језик и своју традицију. Управо ви сте сведоци свега наведеног на овим просторима, овде где је наша црква, где звоно звони и Литургија се служи. Ово је пример останка и опстанка нашег народа, место где се осећа права љубав, она јеванђелска љубав која нас увек храни. Ова љубав орошава и нас оном Ермонском росом са гора Сионских, даје нам да можемо видети и разумети ваш труд и вашу жртву” - рекао је данас у Слободној Власти Епископ Херувим.

У недељу 4. по Духовима, 06. јула 2025. године, када Црква слави Свету мученицу Агрипину и Владимирску икону Мајке Божје, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Силаска Светог Духа на Апостоле у Слободној Власти.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј Александар Вукадиновић, парох будимачки, јереј Бранимир Михајловић, сабрат манастира Успења Пресвете Богородице и протођакон Војислав Николић.

Својом архипастирском беседом Епископ Херувим поучио је и укрепио сабране:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе, нека је свима на здравље и на спасење овај недељни дан Васкрсења у који смо се сабрали да прославимо име Божје и да кроз химне и молитве принесемо Богу бескрвну Жртву. На почетку Свете Литургије, у прокимену Апостола чули смо речи ”појте Богу нашему, појте”, то је позив на молитву. То је позив човеку да своје срце преда Богу на жртву као свој принос зарад литургијске заједнице и прослављања љубави и имена Божјега. Појати Богу значи молити се, јер појање није само израз лепоте и умећа, већ искључиво израз молитве. Ова молитва мора бити непрестано на уснама, укорењена у срце човека. Молитва треба да је непрестана, она је наш вапај, да је у сваком нашем удисају и издисају, тежња за смислом и за Богом. Често пута у отачкој литератури, када би оци дошли у некакво искушење, савет и лек је да се човек помоли оном кратком молитвом: Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме. Та кратка молитва може бити пут ка излечењу од искушења, начин да се оприсутни Бог у човеку, начин успостављања човековог односа са самим Богом.
У молитви се испуњава однос човека са Богом, на првом месту у литургијској молитви у заједници љубави. Литургија је место где се остварује заједница, место љубави где сви требамо бити сабрани у благодати, благодаћу Светог Духа, у љубави и милости Божјој. Бог нас воли љубављу какву ми не можемо ни да замислимо, даје нам могућност да и ми можемо волети и праштати. Кроз љубав добијамо простора за опраштање, то је пут човековог испуњења, пуноћа односа са другим и са Богом. Ако не волим човека који је икона Божја овде на земљи, не могу волети ни Бога. Како могу волети Онога кога не видим? У Литургији, у тој заједници љубави ми смо благословени да осећамо љубав Божју у њеној пуноћи. Заједницу остварујемо кроз Свето Причешће и светотајински живот. Учећи се јеванђелском начину живота ми проносимо светом љубав и носимо Крст Христов, то је пут до нашега васкрсења.
Увек ми је радост да долазим у наше мање, али благословене заједнице, испуњене љубављу према Христу и Цркви. Ваша брига за Цркву и однос према вери јесте прави пример како се чува и негује све оно што је свето, а уједно припада и нашем народном бићу. Чувамо своју крсну славу, свој језик и своју традицију. Управо ви сте сведоци свега наведеног на овим просторима, овде где је наша црква, где звоно звони и Литургија се служи. Ово је пример останка и опстанка нашег народа, место где се осећа права љубав, она јеванђелска љубав која нас увек храни. Ова љубав орошава и нас оном Ермонском росом са гора Сионских, даје нам да можемо видети и разумети ваш труд и вашу жртву. Зато и долазимо да вас посетимо, да служимо Свету Литургију, да сви будемо једнодушни у молитви и у оном стварном односу једних са другима. Наше народно биће носи собом лепоту, велики благослов али и велику жртву. Наша традиција и култура није ништа друго него оно што је са Богом повезано, са Јеванђељем Христовим. Целокупна народна култура и традиција има у себи јеванђелске обрасце. Све што је охристовљено има своју пуноћу, а култура и традиција у нашем народу су обожене и хране нас да будемо достојни сведоци вредности својих предака.
Нека је благословено ово наше сабрање овде у Слободној Власти, у овој цркви посвећеној Силаску Светог Духа, да нас благодат Божја увек чува и штити, да нас сабира и чини јединство. Нека сте живи, срећни и благословени! Амин.