Света архијерејска Литургија и освећење парохијске сале у Вери

У суботу, 20. децембра 2025. године, када Црква слави Светог Амвросија и преподобног Григорија Горњачког, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог Благовештења Пресвете Богородице у Вери.

Епископу Херувиму саслуживали су протојереј-ставрофор др Марко Шукунда, парох трпињски, протојереј-ставрофор Немања Клајић, парох боботски, протојереј Љубенко Јовић, први парох боровски, протонамесник Горан Тодоровић, парох бјелобрдски, протођакон Војислав Николић и ђакон Слободан Гајдашевић.

Овом приликом Епископ Херувим доделио је оцу Милошу Кумановићу, пароху веранском чин протонамесника.

Након одслужене Литургије Епископ Херувим је уз саслужење свештенства осветио парохијску салу у Вери.

Архипастирска беседа:
-У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, драги народе, нека буде на здравље и на спасење Света Литургија која нас је овде у Вери сабрала да се причестимо даровима вечног живота – Телом и Крвљу Господњом.
Данас делимо радост овог данашњег дана, на првом месту овог литургијског сабрања, јер када смо сабрани у љубави и Христос је међу нама. Данас се то и осетило, велики је подвиг нашег живота усмерен ка Царству Божијем, испуњавањем Јеванђеља Христовог и врлинским начином живота. У периоду смо Божићног поста и припремамо се за прославу празника, великог догађаја у историји људског рода, а то је Рођење Господа Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа у Витлејемској пећини. Кроз тај догађај видимо велико смирење, видимо велику љубав и жртву, припремајући се постом и молитвом ми се удостојавамо и созерцавамо тај празник на један благословен начин, на суштински начин који нам открива да је све ово ради човека. Човек је биће непрестано усмерено ка Богу, али исто тако бићу ка којем је усмерено и осмишљено постојање ако је он са Богом и уз Бога. Не може човек живети ван Бога, као самац, усамљен и ван Заједнице. Тада постаје неблагословено биће које у тами сопственог живота робује својој философији, својим мислима и помислима. Уколико се желимо уподобити Богу, уколико желимо живети са Њим у заједници, али и међусобно као браћа, онда је то благословена заједница. Човек тада прелази из таме у светлост, из неблагословеног у благословен однос и чини око себе рај. Рај, то јест Царство Божије, јесте смерница човековог живота на земљи. Радост треба да се усели у човека, то је нешто што Бог даје. Бог нам даје да будемо радносни. Није пост тек истјазавање своје душе и тела, већ уживање у радости Христовој. Трудећи се у пуноћи своје душе да се припремимо за оно што долази, да се Божја благодат усели у нас. Онда ћемо дисати том и таквом благодаћу, мирисати миомирисом благодати Божије и све ће око нас бити рај. То требамо чинити, то нам је и задатак и подстрек, смисао нашег постојања овде на земљи. Живећи у таквом односу једни са другима и са Богом испуњавамо оне две Божије заповести о љубави према Богу и љубави према ближњем. Онда смо на Јеванђелском путу, на путу на којем се увек изнова гради мир међу људима, гради се слога, јединство и саборност. То су својства Цркве као Тела Христовог, а ми смо удови тога тела који се уграђујемо у ту велику породицу вечног живота, у породицу Царства Божијега. Овај данашњи дан је место нашег сусрета са Богом, када смо окусили Царство Божије, целивали смо се целивом ”Христос међу нама” показујући љубав и то да смо брраћа и сестре у Христу. То је благослов Божији, оно што нам Бог даје као највеће човеково достојанство овде на земљи, оно што никад нипошто не смемо угрозити без обзира на све различитости и све оно што нас наизглед удаљава.
Бог нас позива на уски, трновити пут, да живимо разумевајући једни друге, жртвујући се једни за друге, живећи живот подвига. То је благослов, то је испуњавање Божићног поста, да постом и молитвом идемо ка овом великом догађају – Оваплоћењу Господа Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа.
Радујем се што сам овде међу вама, што смо сабрани овде у Вери и што ћемо данас осветити ову парохијску салу која је место продужене Литургије, продужетак овог дела које смо овде учинили. Тамо ћемо ово сабрање, ову трпезу љубави продужити. Зато је тај простор неопходан у целокупној мисији и пастирској служби једног свештеника. Да то буде место где ћемо можда и присније прићи једни другима, чути реч утехе за сву тескобу и муку коју можда осећамо, где ћемо се напојити духовном али и материјалном храном.
Желим да честитамо оцу Милошу на примању чина протонамесника, да му Господ да да истраје у подвигу пастирске службе, да истраје у ревности коју требамо непрестано гајити као пастири. Требамо се непрестано жртвовати за дар Божији који нам је дат, за пастирску службу. Да се трудећи са својим народом, својом паством увек усмеравамо лађу ка Царству Божијем, да се трудимо обнављајући свете храмове, градећи, изграђујући живу Цркву и радећи све оно што пастир Цркве треба да чини. На првом месту, основни задатак свештеника јесте да живи Јеванђељем Христовим. Уколико живи Јеванђељем Христовим онда је то свештеник благодати Божије, свештеник дела Божијега, онда је то прави дар и прави смисао. Окупља око себе, твори дела достојна Јеванђеља и оно што је задатак нашег пастирског служења. Стога, оче Милоше нека је благословено и нека те Господ чува заједно са твојом паством и да се и још више трудиш, да ово буде подстрек за још веће подвиге.
Нека сте сви живи и благословени! Амин.

Епархија осечкопољска и барањска, 31226 Даљ, Загребачка 2а, Патријаршијски двор, Хрватска | тел/факс (+385) 31-590-020, e-mail: episkop@eparhijaosecka.hr, euodalj@eparhijaosecka.hr | Уредништво сајта, тел. (+385) 91 1908 555, e-mail: info@eparhijaosecka.hr >>> Адресар
Права на објављени садржај задржава СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА, Садржај је доступан за преузимање уз обавезно навођење извора.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА