Светосавска академија у Вуковару 2026.

У суботу, 24. јануара 2026. године, одржана је Светосавска академија у Вуковару у организацији Епархије осечкопољске и барањске и вуковарског Српског дома.

Сабране око имена Светог Саве први је поздравио Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим, произвевши пригодно слово:

Екселенцијо,
Поштована господо представници политичког, јавног и просветног живота наше заједнице, часни оци, браћо и сестре,
Све вас срдачно и братољубиво поздрављам надајући се да Вас затичем у добром здрављу и молитвеном расположењу у духу празника који данас прослављамо!
Сваке године када прослављамо име Првог Архиепископа српског, нашег Светог Саву, сећамо се и наново обнављамо своју постојаност и нашу светосавску опредељеност. Његова личност је одувек нашем народу одређивала смер у којем треба да се крећемо путем који нам је свима јасан и есенцијалан, а то је пут Царства Небеског. На том путу смо осетили, али и данас осећамо, бригу и човекољубивост православља, јер је светоотачки лик Светог Саве први и прави пример нашег народа у остваривању врлинског живота у Христу.
Светосавска философија живота је благодатни дар нашем народу и печат вере и духовности на светопавловски начин, који каже: Угледајте се на мене, као што се ја угледах на Христа (1Кор. 1,1). Свети Сава све чини у Христу, за Христа и са Христом, а нипошто зато да би себи стекао име (1. Мојс. 11, 4), јер је потребно да лоза има чокот на којем почива и живи. Зато је личност Светог Саве и светосавски начин живота увек аутентичан и актуелан у сваком времену и не може се свести у просторне димензије јер увек сведочи свету Тајну Христову, како нам о томе благосвесте Дела Апостолска: Исус Христос је камен који ви зидари одбацисте, а који постаде глава од угла, и нема ни у једноме другоме спасења. (Дап. 4,11).
Светосавље је есхатолошки дубоко и надилази границе ума, оно није профано и комерцијално, како многи данас доживљавају лик и дело Светог Саве. Из те живе личности излио се у нашем народу један цео филозофски систем живота, културолошке вредности и јединствене изражајности. Вредност тог система утемељена је искључиво на хришћанским вредностима. То није идеологија јер је идеологија пролазна, она пред нас ставља избор између корпоративног хедонизма еврпског који нас данас води у нихилизам, ништавило и безведност, а Христа који је живот, ставља на маргине друштва. Морамо имати у виду да Светосавље на правом путу истрајава кроз векове и остаје за вечност као прави пут ка коме наш народ треба да иде. Оно није никакав овосветски систем, већ је то чист православни пут за очување културе и језика, и није радикално и искључиво у односу на неку другу датост, већ они прима и прихвата различитости радујући се, зато и јесте уграђено у светско културно наслеђе човечанства.
Сав наш живот по светосавским принципима је постављен на овим темељима – најпре Богољубље, а онда човекољубље, тада ће он тећи хармонично, исправно, биће нам благоугодан и постићи ћемо добре плодове у њему. Ако би пак наш живот био и тежак и мукотрпан, јер нам животне околности нису увек наклоњене, свеједно би био хармоничан за живљење, тако хармоничан да бисмо се увек, чак и тада, за њега определили.
​ Богољубље рађа човекољубље, а ко одбија да воли Бога тај не може да воли ни људе око себе. Онај ко себе везује за Бога, смешта себе у Бога, везује своје биће за Бога умом и срцем, чини да тиме и Бога смешта у себе. Смештајући Бога у себе постајемо бескрајни, свемоћни, јер смо у себе сместили Бескрајног и Свемоћног. Човекољубље је стога хришћанска стварност. Човекољубље није идеал некакве идеологије, већ је задата стварност кроз Христа и у Христу, а све то потврђују и речи Светог апостола Павла: Носите бремена једни другима и тако испуните закон Христов (Гал. 6,2). То богато светосавско духовно искуство у аскетском смислу нам отвара простор благословеног живота у Христу и значаја јединства које се искључиво испуњава у Христу, јер како каже свети апостол Павле у посланици Ефесцима: Бог је милосрђе и због своје велике љубави којом нас је заволео, чак и кад смо били мртви у гресима, оживео нас је заједно са Христом, (благодаћу сте спашени) и подигао нас заједно, и посадио нас заједно на небесима у Христу Исусу: да би у будућим вековима показао неизмерно богатство своје благодати у својој доброти према нама кроз Христа Исуса, (Еф 2,4-7) чију истину потврђује и првоврховни апостол Петар: И ви сами као живо камење зидајте се у дом духовни. (1Пт 2,5), да би се у свему томе испунила заповест Божја да је Христос - Крајеугаони камен за верне и стена саблазни за неверне. Старац Софроније Сахаров је рекао: Христов живот је и мој живот. Та богооткривена истина је и светосавско опредељење на које нас упућује старац Софроније и треба да буде дубоко уткана у биће нашег народа јер само благодаћу охристовљен народ може бити Божји народ.
​Драга браћо и сестре, вера, нада и љубав то је лепота Светосавља, а свети Апостол Павле посебно нам истиче: од њих највећа је љубав! Према томе нека нам љубав увек буде императив живота, да њом опраштамо једни другима сагрешења и да се на тај начин саображавамо са Христом који је Пут, Истина и Живот.
Данас је завладала тмина и помрачина над целим човечанством. Брат брату зарива мач у груди мислећи да му је непријатељ. Одриче се отац сина и син оца. Вук је вуку вернији пријатељ него човек човеку. На ову мрачну садашњицу коју проживљавамо кроз ове дубоке и мудре речи учио нас је и св. Николај Жички.
Међутим, ми светосавци смо позвани на другачији начин постојања који нас води ка вечном животу, а то можемо достићи ако пројавимо љубав у овоме свету.
На овај начин испуњавамо завет Светога Саве, да се пред кивотом Светог Симеона, и ми сви измиримо и изграђујемо љубав, као некоћ Стефан и Вукан, и да носећи крст један другога испуњавамо закон Христов, који је суштински уграђен у педагогију Светосавља јер је то пут ка преображавању у Христу Господу нашем.
Нека је свима Богом благословена и срећна слава, желим добродошлицу свима Вама, захваљујем учесницима и организаторима овог пригодног програма на труду и свима Вама на присуству овој нашој свечаној Светосавској академији.
Дозволите ми, драга браћо и сестре, да ово своје кратко поздравно слово завршим речима из жичке беседе Светога Саве о правој вери: ...положивши сву наду своју на Бога, држимо се пре свега праве вере Господа Бога нашег Исуса Христа. Ове речи Светога Саве, његове свевремене савете и мудре поуке: Ставите (их) браћо у срца ваша и пред савест вашу и пред очи ума вашег и разумите их. Тада ће свима нама и Бог помоћи, Коме нека је слава и беспочетност у бесконачне векове. Амин.

У програму су учествовали Биљана Ђуровић и Љубомир Булајић као наратори, мушки хор ”РИЗНИЦА”, Вукашин Поповић и Олга Ђорђевић.

Овогодишњу беседу држао је протојереј-ставрофор др Марко Шукунда:

Свети Сава - Ујединитељ и Просветитељ српског народа


Ваше Преосвештенство, часни Oци, даме и господо!

​Данас прослављамо једну од највећих личности у историји српског народа. Данас, Небеска Србија кличе, што на њеном челу стоји тако велики Светитељ и човек као што је Свети Сава. Ми га не прослављамо само ради помена и успомене, већ као живог Оца, Просветитеља и духовног Учитеља српског народа. Прослављање дана смрти светитеља, јесте доказ да за њега смрт не постоји, него да је прешао из смрти у живот. Најбољи пример за то јесте Свети Сава и управо његов животни пут треба да нам буде узор за прилазак Богу, јер је и сам Бог дошао међу нас Србе кроз личност Светога Саве.

​Уз помоћ врлина и љубави, следећи пут Господњи, принц Растко се преображава у Светог Саву. Он постепено христијанизује српску душу и као што Хиландар његовим трудом, камен по камен, расте у велелепну грађевину, тако расте и вера међу српским народом. Управо овај српски Свети Отац даје пример како треба волети Бога и Србију. Наравно, треба имати у виду да не може сваки човек, следећи пут Светога Саве отићи у манастир, али свачија кућа може бити дом молитве и дом љубави. У кругу своје породице треба да се формира Црква и да та домаћа Црква буде темељ и језгро васпитања деце која ће стасати у православне хришћане. Својим чистим животом и поштењем треба да сведочимо да смо достојна чеда Светогa Саве. На овај начин ће и свака наша породица да буде света као и света породица Немањић. Треба имати на уму, да је јединство по пореклу и крви, роду и народности веома значајно, али је далеко веће и значајније духовно јединство међу људима. Јединство по Богу, као заједничком Оцу свих људи. Човек се управо у својој породици, домаћој Цркви, учи овоме, да би то могао пренети другим људима у свету. Човек не може да допринесе обједињавању свога народа, пре него што оствари јединство у својој породици и међу својим најмилијима.

Сцена из живота Светог Саве нам показује да он чини све да би се његова завађена браћа поново сјединила. Непријатељство између браће је учинило да и цела српска земља буде у великој невољи, и да се многи Срби разиђу по туђој земљи. Пошто су се доласком Светог Саве, са моштима њиховог оца браћа сјединила у великој љубави и српска земља беше веома пространа и благочешће вере ширило се свуда по њој молитвама Светог Саве, како бележи његов биограф Теодосије. Пошто је сам постигао јединство духа са Богом, хтео је да оствари јединство у својој Цркви и у своме народу. По речима писца његовог канона: Свети Сава је сабрао своја чеда, заједно у јединству духа, пратећи мисао Светог Писма коју је сам Христос следио: Да сви једно буду, као Ти Оче у Мени, и Ја у Теби (Јн 17, 21). Био је велики родољуб, али још већи човекољубац и посејао је хришћанску љубав како у своме народу, тако и у свакоме са ким је долазио у додир. Свети Сава је учио свој народ да они првенствено припадају Богу и да су хришћани, па тек онда Срби. Да држава треба да буде отаџбина, земља Отаца, која се воли и сматра делом себе, а не империја у којој влада страх од окрутних владара. На овим начелима и почива родољубље Светог Саве које он преноси српском народу. Напорима овог великог човека, Срби су кроз своју тешку и мукотрпну историју остали у јединству духа и идеала, јер захваљујући великим идеалима мали народи и могу опстати. Управо је он један од тих великана који покреће српски народ да се бори за своје постојање и место у свету. Он је био српски Мојсије који је на своме срцу примио закон благодати и учинио да Небеска Србија постоји, и баш кроз њега Небески Цар силази у Србију на земљи, да би научио добре људе да кроз своја добра дела освајају небо.

У данашње време је јако тешко приближити, човеку идеју јединства, како према народу, тако и према Богу. Блаженопочивши владика Стефан је говорио: Разједињеност је наша тешка савремена болест. Људи се често деле, не само у оквирима друштва и државе, већ и у породици. Ово је једна од најтрагичнијих последица данашњег времена која разара државу и српски народ изнутра. Да би се успешно борили против разједињености, треба прво помирити себе са Богом, па то пренети на виши ниво. Управо ово Свети Сава тражи од нас, да се бринемо о нашој земљи која трпи велике потресе на Балкану у данашње време. Циљ му је био да његова земља, буде земља слободних људи који међусобно сарађују. Циљ му је био Света, а не Велика Србија, јер када је света, тада је истински највећа.

​Данас, гледајући лик Светог Саве, поред великог борца за јединство, имамо и светитеља који носи епитет Просветитељ. Владика Николај Велимировић сматра да је Свети Сава, отац и оснивач српске школе, отац народне просвете, уметности и књижевности. Школа је првенствено вежбаоница врлине, а тек у другом плану учитељица у стицању знања и вештина. Он је доживео народну просвету као начин осветљавања правих путева живота. Тако да је најпре изградио свој карактер, па потом постао Просветитељ српског народа. Улазио је у све детаље народног живота: обичаје, хигијену, понашање, међусобне односе и на све те елементе је утицао, покушавајући да их просвети. Његово начело живота састојало се од речи: Све за душу, а душу ни за шта. Био је мудри кормилар Цркве Божије, који као крилати орао, чува верне људе као своје птиће.

Треба напоменути, да је хришћанство постојало у српском народу и пре Светог Саве. Оно је било као мала упаљена свећа коју су запалили Света Браћа, Ћирило и Методије, да гори у мраку безбожништва. Свети Сава је тај који разбуктава овај мали пламен вере, до тих размера да се читав народ христијанизује и препороди. Јака византијска цивилизација и култура је доста заслужна за овај препород, јер је оставила велики утицај на Светог Саву. Управо због тога он није просветитељ у хуманистичком смислу, где се сматра, да се кроз моћ разума може доћи до познања Бога. Његов одлазак на Свету Гору, у Земљу Пресвете Богородице, је учинио да он буде истински Просветитељ. За светитељску просвећеност је најважније познавање Истине, по речима Светог Писма: Познајте Истину и Истина ће вас ослободити (Јн 8, 32). Просветитељство Светог Саве значи испуњеност и заједница са Богом који је део њега. Истинска просвета је она која научи човека вечном животу, која указује човеку да је наш овоземаљски живот, место где се стиче вечни живот. Свети Сава није неко магично биће, него само целовита људска личност која је свој овоземаљски век, провела црквеним стилом живота. Према себи је целог живота био строг, а према другима благ, могао је многима да влада, али он је изабрао да служи свима. Сви ми мали и грешни људи, лутамо кроз мрак незнања и само пратећи велике светионике, као што је Свети Сава, можемо да изађемо из таме и да се упутимо на пут Господњи. Угледајући се на њега треба да надахњујемо људе ширином духа који је он имао, јер због таквог духа ми га и називамо духовним Оцем целог српског рода и хтели ми то или не ми се до данашњих дана налазимо под његовим омофором.

​Свети Сава је допринео да се у српском роду изроде многи њему подобни светитељи и сви су они били свесни да је немогуће достићи и превазићи меру духовног савршенства Светог Саве, без Светог Саве. Зато молимо Господа да и нас, Лик Христов обликује као што је обликовао Светог Саву и да покажемо према ближњима, макар део љубави коју је он показао, да би задобили вечни живот. Амин.

Епархија осечкопољска и барањска, 31226 Даљ, Загребачка 2а, Патријаршијски двор, Хрватска | тел/факс (+385) 31-590-020, e-mail: episkop@eparhijaosecka.hr, euodalj@eparhijaosecka.hr | Уредништво сајта, тел. (+385) 91 1908 555, e-mail: info@eparhijaosecka.hr >>> Адресар
Права на објављени садржај задржава СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА, Садржај је доступан за преузимање уз обавезно навођење извора.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА