Сретење Господње прослављено у Осијеку

На Сретење Господње, 15. фебруара 2026. године, Светом архијерејском Литургијом у храму Успења Пресвете Богородице у Осијеку началствовали су Његово Преосвештенство викарни Епископ јенопољски г. Никон и Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим.

Господи Епископима саслуживали су протојереји-ставрофори проф. др. Кристијан Сонеа, др. Паул Силади и др. Габриел Ноје, професори на Православном богословском факултету у Клужу (Румунска православна црква), јеромонах Јефрем Крисан, професор православне гимназије Св. Николе у Залау (Румунска православна црква), протојереј Љубенко Јовић, парох боровски, протојереј-ставрофор Александар Ђурановић, архијерејски намесник осечки и протођакон Војислав Николић.

На Литургији су присуствовали господин Владимир Марјановић, генерални конзул Републике Србије и господин Владимир Хорват, заменик жупана Осјечко-барањске жупаније.

Говорећи после прочитано јеванђелског зачала Епископ Никон поучио је сабране о значају данашњег празника и припреми за Велики пост:
-Месопусна недеља је једна од припремних недеља пред Велики пост, после ње још имамо недељу Сиропусну и ако Бог да крећемо на пут Великог поста, на пут ка највећем хришћанском празнику - Васкрсењу самога Господа нашега Исуса Христа. Празник Сретење је настао врло рано, али се почело прослављати већ 540. године за време цара Јустинијана. Људи који се баве речима и који проучавају писане речи кажу да је реч срећа у нашем језику настала од старе словенске речи сретеније, што значи срећање. Ту се негде закључује да у ствари ми срећу постижемо онда када се сусретнемо са својим ближњима, када се сусретнемо у љубави, јер сусрет ван љубави није ни могућ. Ако се сусрећемо ван љубави то је само неко физичко сусретање, али дубински сусрет између два човека одвија се само у сфери хришћанској, у сфери љубави Христове.
Многи данас причају да је немогуће волети човека изблиза. Већ велики Достојевски у своме роману ”Браћа Карамазови” говори да је човека немогуће волети изблиза, него га је само могуће волети из даљине. Међутим, хришћанство показује да то није истина, да се човек може волети из близине, али за то је наравно потребан подвиг и одлука наша лична да се тим подвигом подвизавамо и да ближњега свога заволимо као самогфа себе. Када читамо Јеванђеље које је посвећено Сретењу Господњем видећемо Светога Симеона старца и видећемо Ану пророчицу. Ана пророчица која је остала удова већ после седам година живота са својим супругом, она је непрекидно у храму и моли се Богу, непрекидно у подвигу поста и молитве. А Симеон добија обећање да неће умрети док не види живога Бога. И ето, он је чекао и чекао, дочекао је да држи на рукама самога Господа Исуса Христа. То је и нама поука, да чекамо и да будемо трпељиви. Не јавља се Господ кад ми то желимо, него се он по својој слободи нама јавља када он мисли да је то за нас најбоље. Немају сви таквог благослова да могу да сусретну живога Бога лицем к лицу, као Свети Симеон и пророчица Ана. Али друго нам Јеванђеље описује да је и ово могуће, јер у сусрету са својим ближњим и у сусрету с оним делом нашег ближњег, онај најдубљи и најбаналнији део његове душе који је створен по лику Божијем ми у ствари сусрећемо самога Бога. Као што и сам Христос каже у овом Јеванђељу, када га питају: Када смо те видели, када смо те посетили…? А Он каже када сте то учинили једном од ових малих и мени сте учинили. То значи сваки пут кад учините своме ближњем добро и када се помолите Богу за њега ви то чините самоме Христу. Ви у ствари у том чину упознајете онај најбаналнији део свог ближњег, онај лик Божји у њему. Отварају вам се кроз тај лик светови који су вечни, не светови овоземаљски. Данас човек покушава Цркву да свуче с Неба и да је постави само у неке политичке, хуманитарне и социјалне организације. Али Црква није то, све ове организације се не баве личношћу, него се баве неким апстрактним човеком. Само када се сетимо историје уназад, неколико десетина година, видећемо да та идеологија није гледала ка личности, него као апстрактног човека који треба да пострада због будућности како би се створио неки врли свет на земљи. Ми хришћани, напротив, не посматрамо свог ближњега као човека, него као личност и то као јединствену личност, као што смо и ми сами јединствене личности. Како и сам Господ каже: скупо сте добијени, свако од нас је скупо добијен, добијен је Крвљу Господа који је разапет. Ево скоро ћемо бити и у том најстрашнијем дану, дану Великог Петка када смо разапели Господа Бога нашега.
Нека Господ да молитвама Симеона и Ане и свих светих, па и наших ближњих и наших личних молитава, да нам да да се симиримо, да најискреније заволимо личности онако како Христос воли, како бисмо једног дана ако Бог да сви дошли у Царство вечно, Царство Оца, Сина и Светога Духа! Амин.

Данашњи празник је и слава Српске женске добротворне задруге или Кола српских сестара, те су поводом тога освећена славска обележја, након чега је Преосвећени Епископ Херувим све присутне поздравио пригодним словом:
-Драги у Христу брате, владико Никоне, благодаримо вам на жртви љубави што се узели учешћа у овом нашем литургијском слављу овде у Осијеку, у нашој цркви Успења Пресвете Богородице, што сте принели Жртву од свих и за све и што сте нас благословеним речима поучили и напојили благодаћу Светога Духа.
Увек осећајући радост кад смо заједно, кад служимо Службу Божију и када испуњавамо заповест Божију да у љубави увек живимо, то је смисао постојања човека у овом свету.
Благодарим и нашој браћи свештеницима из Румунске Православне Цркве, што су овде заједно са нама. Овде се потврђује реч да је Црква једна, света, саборна и апостолска, када смо литургијски сабрани и прослављамо име Божије, када у љубави и у Духу служимо знамо да смо на путу благодати Божије и да је Христос заједно са нама.
Благодаримо и дивним хоровима који су својим дивним појањем увеличали ово наше данашње празнично богослужење, ову Божанску Литургију која нас је испунила благодаћу Божијом. Појање је израз молитве и велике љубави према Богу, поштовање дара Божијега који је човеку дат.
Желим да честитам славу нашој добротворној женској задрузи која делује у оквиру Светосавске заједнице, да им зажелим још пуно подвига у њиховом раду и да се никад не уморе чинећи добра дела. То је задатак хришћана у овом свету. Сетили смо се и оних који су пре нас служили добротворној женској задрузи, да их Господ прими у наручје Аврама, Исака и Јакова, да им подари рајска насеља, за њихов труд и дело у служењу Господу и своме роду.
Хвала свима вама, драга браћо и сестре, што сте се овде сабрали да прославимо име Божије и да се окупимо на овај велики и дивни празник – дан Сретења Господњега, када сусрет подразумева љубав према Богу и љубав према ближњем.
Нека сте сви срећни и благословени, од сада и кроз сву вечност! Амин.



На данашњој Литургији певао је хор Православног богословског факултета у Глужу (Румунија), заједно са парохијским хором којим диригује Олга Садовњик (Кијевска духовна музичка академија).

Епархија осечкопољска и барањска, 31226 Даљ, Загребачка 2а, Патријаршијски двор, Хрватска | тел/факс (+385) 31-590-020, e-mail: episkop@eparhijaosecka.hr, euodalj@eparhijaosecka.hr | Уредништво сајта, тел. (+385) 91 1908 555, e-mail: info@eparhijaosecka.hr >>> Адресар
Права на објављени садржај задржава СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА, Садржај је доступан за преузимање уз обавезно навођење извора.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
ЕПАРХИЈА ОСЕЧКОПОЉСКА И БАРАЊСКА